PRIČA DREVNA POPUT STAROG MLINA
Osećam da izgledam bolesno,
da nešto u mojoj karlici svija gnezdo i trza se.
Maziš me po kosi, teškom rukom, bez ljubavi.
Mogu mi oči biti i planinska jezera,
i rupe za sijalična grla,
ali nisam ništa važnija od sveže opeglane košulje
na vešalici.
Ili: venčanice u šumi okačene na grani bora,
nakon što je mladoženja nasilno obljubio mladu.
Priča drevna poput starog mlina.
Legavši u vrlo belu posteljinu,
samosažaljenje me je preplavilo.
Ne sećam se svog života,
srce mi je stegnuto poput šišarke.
Misli, zmije,
bežite od mene,
imam potrebu da vam
razlupam glave čekićem
***
PARALELNA MONTAŽA
Svakog jutra započinjem novu seobu i nalazim se u tranzitu.
Ne znači mi mnogo što u svakom gradu neko za mnom žudi
i zamišlja me pred spavanje.
Na sred autoputa između nečega i ničega ljudi izlaze iz autobusa
i rasipaju se poput perli pokidane ogrlice.
Daleko iznad njive raste nesavršena svetlost
i na asfaltu preda mnom niču anonimne mrlje
kao nežni metali u telu.
Da li sam zaista dala sve od sebe?
Ukus prašine se ne menja, ostao je isti,
sećanja se rasprostiru poput otrovne mahovine.
Nazovimo stvari pravim imenom:
to više nije nada, nego mrtav ugao u koji uleće kamion,
kao što ni ovaj plavi lak za nokte nije boje neba,
nego boje plišanog zeca iz detinjstva,
reči više nisu reči nego tvrdoglava deca koja ćute
i povlače se u sebe kao puž u kućicu ili zatvorenik u ćeliju,
to više nije san, nego anestezija,
tu nema matematike, nema lepote ni pravilnosti,
preobražaja nema,
to su samo ruke koje srljaju u nesreću
***
GLAVOBOLЈA, DRUGI PUT
Moje teme je giljotina
na kojoj je od jutros pogubljeno
bar dvadesetak ljudi.
U ogledalu posmatram svoj odraz:
krijem se iza velike
jajolike
nule.
Shvatam: očevi se razboljevaju,
ili: očevi se razboljevaju i umiru,
njihove ćerke počinju sve više da liče na njih.
Ogrni se zabludama, diši pod vodom.
Vazduh miriše na sredstvo za dezinfekciju,
na propolis, na nepodnošljivu mrenu miholjskog dana.
Mirnom rukom beležnika
popisujem stvari koje mrzim,
koje mi daju snagu.
***
KRAJ PUTOVANJA
I evo, i ovo se završilo.
Za pet dana koliko me nije bilo
nahvatala se buđ na pločicama u kupatilu,
omiljeni dokumentarni kanal ima nove reklamne blokove,
mačka je ponosno oborila sve saksije u kući.
Sada širi nozdrve razdražena mirisom vlažne zemlje
i liže mi ruku, neočekivano me blagosiljajući.
Na kuhinjskom stolu plišane breskve su potamnele
i razmekšale se poput osvete koja je prekasno stigla.
Samo kazaljke na satu svedoče u moju korist:
stale su preklopljene jedna na drugoj, poput
zaspalih ljubavnika isprepletenih tela.
Od ovih uspomena mogu da napravim
jedino deponiju od koje zastaje dah, jedino pesmu.
Ali ovaj svet traje, ova pesma traje.
Zato želim da sperem so sa tvojih leđa,
zato želim da uvežbam veštinu prilaska
opasnim dokazima
Popravim razbijene naočare
Pitam te da li i ti istrajavaš u
mrtvorođenim namerama
i besmislenim sećanjima
ali anestezija je već počela da deluje
i ne želim da izazivam incident.
***
KAO KLJUČ U BRAVU
preko noći porasla sam kao divlje cveće,
grč u meni pucketa kao kesa sa duvanom.
vreme je kada kreću kupine i kada ljudi
u ulici bez bandera izviru iz mraka
kao telo koje se iz dubine uznosi
na površinu vode.
na moju sobu već ste se navikli
i ne ulazite da proučavate njene predmete
kad sam odsutna:
neprimetno ste stekli poverenje,
ili jednostavno izgubili zanimanje.
doduše, još ne znate za moju posebnu
efikasnost u uklanjanju svakog traga sreće:
u taj zadatak ulazim sigurno
kao ključ u bravu
***
KATARINA PANTOVIĆ rođena je 1994. godine u Beogradu. Osnovne i master akademske studije završila je na Odseku za komparativnu književnost sa teorijom književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde je trenutno na doktorskim studijama. Angažovana je kao istraživač-stipendista u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu. Piše i objavljuje književnu kritiku, esejistiku, naučne radove i poeziju u relevantnoj periodici, naučnim zbornicima i na internet portalima. Objavila je pesničku zbirku Unutrašnje nevreme (Matica srpska, 2019, najuži izbor za „Brankovu nagradu“ i „Matićev šal“). Za svoju poeziju, naučni rad i uspeh tokom studija dobila je brojna priznanja. Pesme su joj prevođene na nemački, francuski, španski i slovenački jezik. Članica je uredničkog odbora izdavačke kuće Treći Trg. Članica je nekoliko žirija za književne nagrade. Živi i radi u Beogradu i Novom Sadu. U pripremi je druga zbirka poezije i knjiga književnih kritika.
čovjek-časopis 