UNUTRAŠNJA MUZIKA
Ja sam poslednji podignuti upaljač na koncertu
Zarazni rif iz sedamdesetih
Old skul projekat poslat iz prošlosti
nešto sam debelo zajebao
služim svoju kaznu u modernom ludilu
U pokušaju nečega što sada zovemo život.
Bitno je da samo krene neka dobra pesma i više me nema
Zanemarujem sadašnjost, nestajem u srž ulice
Koraci nadolaze u ritmu disanja
Tražim pogodan grafit kao potrebnu misao za početak dana.
Ja sam long play ploča, očuvana i polovna
Niz levi krvotok curi rokenrol, niz desni bluz.
Ja sam amaterski napravljena gitara
Na brzinu i sa mnogo grešaka
Ali su magneti vremenom ipak postali vredni
Pa činim svoju svrhu :
Nekad su reči najlepši tonovi.
Ja sam konačno prihvatio unutrašnju muziku
I pevam iz srca
Kada je teško plačem
kada je lepo smejem se i mirno spavam.
Ja sam poslednji podignuti upaljač na koncertu
Sada kada svi pale bliceve.
***
LUST FOR LIFE
Jedna žena je stajala ispred nacionalne kuhinje
I još dugo blenula u zaključani spas
Na licu razočarenje i današnja slika ove zemlje
Prerano je za optimizam, prekasno za promenu
Poklonio sam par sekundi empatije
I pojačao muziku da ikako zaboravim
Nemam gde da pobegnem, pa bežim u život
Nestajem do krajnjih granica
To nazivam uživanjem
Ponekad se umirim, pomislim na zrelost
I sve što sam nekontrolisano sjebao
Sledećeg trenutka me ništa ne zanima
Samo tražim način kako da sludim mozak.
Koristim poslednje trzaje leta
Da pokažem sebi : mogu da budem sjajan
Noći su predložile primirje
Dozvoljavaju mi siguran put do kuće
Uvek se nekim čudom probudim u krevetu
Pa me jutro stegne za jaja
uzvraćam još jače
I tako vrištimo na sav glas : živi smo.
***
SVE ME BACA U ANDERGRAUND
Lepo ponašanje, hardcore večeri
Leto obazrivo nudi sve što ima
Uhvatim sebe kako se smejem
Dok su kafanske čaše pune
Sve je to kao ljubav
Kiselo, slatko i hladno
Pijemo do iznemoglosti
Verujući da sa druge strane čeka smisao
Bili smo deca željna oslobođenosti klinačkih trauma, roditeljskih svađa i besparice
Dovoljno godina kasnije smestili smo breme u lepe košulje i tople izlaske
Na ovom putu više nema prepreka
Kada vidim oči tih ljudi koje volim
Želim sve da ih spasim.
Sve me baca u andergraund
I tako razbijeni lelujamo po mladosti
Još uvek pokušavam da shvatim kakva je to istina u vinu
Meni nudi samo zamagljenu stvarnost i često pišanje
Poneku nijansu boljeg humora i blistave oči.
Kaže Sandman da će jednom naći lek za bol
Ja ga znam već sada :
Nikad nemoj da dozvoliš da te pobedi.
***
STEFAN KIRILOV rođen je 1996. u Vršcu, gde je i proveo najveći deo svog života. Objavio je zbirke poezije:
Sve je baš lako (Presing izdavaštvo 2017), Pion sa margine (Nova poetika 2018), Raštimavanje (Nova poetika 2019) i roman Napuštajući Vetrograd (Nova poetika 2020).
Nova zbirka “Nekada smo živeli samo za subotu uveče” je u pripremi.
Pesme je objavljivao u časopisima Blacksheep.rs, insp, Outloud, Džabaletan, Vavilonska biblioteka, čovjek-časopis.
Trenutno živi i radi u Beogradu.
I dalje misli kako će saosećanje jednom spasiti svet.
čovjek-časopis 