TIM ISTIM ULICAMA
počinje: polako se pretvaraš u kliše.
zuriš u talog razlivene svakodnevice
i pitaš: da li misli na mene?
ushićen i predvidljiv
poput reklame za pivo
obrćeš ture i ture istih razgovora.
uživaš u grozničavom imunitetu
zaljubljenosti, koja te štiti od svega
osim, naravno, od sebe same. Slučaj
prolazi pored tebe mirno
kao kamion gradske čistoće
a ti mu se budalasto osmehuješ
jer misliš da je Sudbina, koja će uskoro
po tebi istočiti čistu milost
iz svog kosmičkog kanistera.
koji mesec kasnije tim istim ulicama
hodaćeš ko popišan.
***
NA PRAGU 30-te
na pragu 30-te sve više si
gledali ste u prethodnoj epizodi
i taman dok se podsetiš –
spava ti se. kasno je, a ti sve teže variš
saspense, čak i uz odgovarajuću suplementaciju.
na pragu 30-te sve više si
gde su i šta rade, ali tešiš se:
barem su čitulje na solidnoj udaljenosti,
naravno, uz odgovarajuću suplementaciju.
na pragu 30-te
pešački prelaz te promatra
kao bar-kod: zbog njega ti koraci
zvuče kao otkucavanje, ali ko mari
možda nisi novogradnja, ali nisi ni pazi, odron!
a ipak sve pažljivije motriš na gravitaciju
u zaliscima slutiš minimalizam
starosti, voluminoznost iskustva
i kažeš biće bar nešto
za češalj stihova.
***
NAJBOLJA VERZIJA SEBE
plašim se: postaću najbolja verzija sebe.
nudiću svima jednake porcije ljubaznosti
posteljinu neukaljanu prethodnim iskustvima
izvesnost hotelskih papuča, koje poznaju samo
sada i ovde. plašim se postaću franšiza
sveopšte sreće: neću iskušavati ničija nepca,
udobno ću se smestiti u spektru poznatih ukusa.
govoriću ljubazno, jednostavnošću flajera,
smejati se s nepokolebljivom bezbrižnošću
reklame za prašak, biću svako i niko, biću
najbolja verzija sebe, i to neće imati
baš nikakve veze sa mnom.
***
OGNJEN OBRADOVIĆ (1992) završio Dramaturgiju na FDU u Beogradu, gde radi kao asistent na predmetu Istorija svetskog pozorišta i drame i priprema svoju doktorsku tezu. Objavio zbirku poezije Oticanja (nagrada Mladi Dis, 2016), a uskoro će valjda i drugu.
čovjek-časopis 