TRI PJESME STEFANA GAŠIĆA IZ RUKOPISNE ZBIRKE “GARMONBOZIJA”

TINITUS I TANATOS

Jutro
Mladost je mrtva
Stigla me njena odmetništva
Rđavi udovi, nabrekli trbusi
Celodnevna pištanja, ukočenost vilice
Mladost je pobegla kako je i samu sebe dovela
Uz nepoželjni prasak i propratna cviljenja
Predstavila se kao otmena i smirena
A potom mi otela sve osim imena
Ponoć
Poslednji sam put tišinu čuo u snu
Poslednji put u njemu doživeo muk
Ritam bubne opne koju obavija puls
Tera me da vrištim uz njega dok guši mi um
Tinitus i Tanatos
Tetanos jer hodam bos
Ti nisi tu kad spava zlo
Odavno je prošla noć
Tinitus i Tanatos
Mladost je postala kost
Koliko je glasan Bog?
To zna drugi Pharmakos.

***

POSLANICA MARIJI MAGDALENI

Neko ti je podario više eksera
Nego što jedna osoba sme da nosi
Ranjavo telo nikad nije izgledalo lepše
Sva raspeća odaju auru uzvišenosti
Pitam se samo:
Da li sam ovde da razapinjem
Ili da čupam eksere iz tanušnih žila
Oba čina čine bol
I ne postoje čini koje će učiniti čudo
Nedostaješ
Potrebna si
I znam, sebičan sam
Ali ne postoje mekše ruke
Koje bi bolje očistile telo sjedinjeno s muljem
Navikavam se na postepeno propadanje
Možda smo samo osuđeni
Na večite krike i jadikovke
Ako su to naši glasovi uopšte
Možda su nas našli penjući se iz prve zlorupe
Kopajući put kroz nožne nokte
Usput zatvarajući grlenu čakru
Da se učaure u unutrašnjost uha
Možda glasovi mogu popustiti jedino
Ako jedno drugom šapućemo istinske lepote
I pustimo da krv iz svake stigme
Stigne tamo gde žudi da ide
I suzom na gazi očistimo rane
Koje moramo da naučimo
Kako da postanu ponosni ožiljci.

***

NAFTA (PRVI KOŠMAR)

Trebalo je da jedemo sladoled od crvenog voća
Da se vozimo ringišpilom i držimo jedno drugom sedišta
Pustimo, i odletimo zajedno do carstva Božijeg
Mogli smo da ležimo na podu jeftinog motela
Da se smejemo odvratnom udubljenom madracu
I debelim zavesama sa rupama od cigareta
Ali da uživamo u udobnosti ispreplitanih tela
Umesto toga
Pod treperavim svetlom u
Zabačenom delu grada
Gde pokunjeni psi njuškaju oborene kontejnere
U lepljivom mraku ulice gde si i ti pala
Pokušavam da shvatim šta nam se dešava
Odjednom je iz tvojih usta pokuljala
Crna nafta
Pa iz ušiju, iz razrogačenih očiju
Iz elegantno nalakiranih noktiju
Slivala se niz strme ulice
I jedina srećna okolnost jeste pozna noć jer bi
Klizavost izazvala lančane sudare
Pokušala si da pričaš
Rekla si: „Rekla sam ti da će ovo da se desi“
Gutajući svaki drugi slog, daveći se
U sopstvenoj nafti
Trebalo je da se volimo slatko i ne
Brinemo o velikim životnim pitanjima
Šta je naša svrha
Kako ćemo se snaći bez novca sutra
Mogli smo preživeti barem neko vreme
Od prodaje ukradenih knjiga
Posedujem retka izdanja Luja Aragona i Pola Valerija
Rekla si: „Donesi kofe za litre nafte
Obezbedi se za dalje jer ja moram da odem odavde“
Tečna zlata su večna patnja
Šta mi znače kad ne znam gde sam sada
Otišao sam okrenuvši se stotinu puta
I ni na poslednjem koraku nisam video
Da li je tečnost prestala da kulja
I nisi mrtva
Ali moram da te ubijem u sebi
Još uvek sahranjujem ostatke
Bacam lopate zemlje
Ali i dalje se rađaju rupe iz kojih
Šikljaju snažni mlazevi nafte
Uvek ćeš postojati
A tamo negde
Druge ćeš daviti svojom tečnošću
Onda kad ne očekuju
I tražićeš da odu da bi ostala sama
Ali uvek će postojati neko pored tebe.

***

STEFAN GAŠIĆ, Beograd (1993)
Studirao književnost, bavi se street art-om, fotografijom i videom u domenu digitalnih umetnosti i marketinga.
Prva zbirka “Janusovi otvori” dostupna je onlajn, a trenutno radi na drugoj zbirci poezije, “Garmonbozija”, koja će izaći u samostalnom izdanju pod anti-copyright etiketom – uz propratno besplatno onlajn izdanje sa audio-snimcima recitacija svih pesama.