VALJDA
uživam u toplim, mekim
poetskim slikama,
plavetnim stihovima
i pitam se zašto od
svake pesme napravim
raskopanu grobnicu,
seciranu žabu.
zašto sve moram da
rasporim da vidim
šta je unutra.
valjda se plašim da
se negde ne zavuče
gnoj, prljavština,
stalno čačkam i rovim.
(valjda se iscrpim od
tog unutrašnjeg pospremanja,
pa zato živim u haosu).
zašto uvek sve moram
da presolim.
valjda će jednom da se
skrase aždaje i dusi,
da utihne striga,
da zaspi vuk pod mojim
grlom.
valjda će tad ono meko,
penušavo more o kom sanjam
da zapljusne papir po kome
revem.
(ili: nasloniću glavu na vlati trave
dok mi lice miliju bulke
i ono ljubičasto cveće,
zbog kojih sanjam iran).
neko plavetno jutro u
koje izlazim na terasu
obasjanu suncem koja
miriše na maslinovo ulje
i začine, na koju je dovoljno
da izneseš hranu i ona već
postane dovoljno slana.
zrak mi mije lice, a
sve mračno i mučno
spava, spava…
valjda.
***
GLINA
nemam omiljene pesnike,
samo pesme.
one od kojih se struni drob,
koje te noću bude, od kojih
se suše usta.
pesme dugačke kao boa,
ili krpelji od šest stihova.
s nožem u zubima
s prozora posmatram trafiku,
gledam u zeleno sutra i
čekam pticu iz grla.
urlik iz vrele rerne me zapahne
i opet se vratim njima.
sve je pečenija ta glina
i sve je manje mesta
za nova glačanja.
samo pukotine.
***
NEPRIJATNO MI JE
neprijatno mi je da pišem.
neprijatno kao smrad iz pisoara.
neprijatno kao na ginekološkom stolu.
neprijatno kao kad vidim komšiju na terasi
dok gola šetam stanom.
neprijatno je, ali se mora.
pa da završimo s tim.
***
MUKA MI JE
muka mi je od umetničkih dušica
koje ti tutnu svoje pesme da čitaš,
a ni ne poznaju te.
da im se diviš, valjda, ili pohvališ.
(ne mislim na one drtave ruke
koje ti daju poluzgužvan papir
i pobegnu u drugu sobu dok ti čitaš,
to je nešto drugo.)
muka mi je od pesničke karijere,
od samopromocije i samodivljenja.
muka mi je od mene same
jer mi je sve sranje,
jer sam ja, naravno, iznad svega toga,
i šta ja ima da se promovišem
kad će, pobogu, neko već i sam
primetiti to što pišem.
ja sam u stvari kratkovida,
skinite mi ove naočare,
izvadite ova sočiva.
kratak vid i dugačka jezičina,
kažu neću daleko dogurati.
evo, pročitajte, pa mi javite
kako vam se sviđa.
***
TIJANA SLADOJE (Sarajevo, 1989) završila je master studije iz engleske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Objavljivala je poeziju i prevode sa engleskog jezika u domaćoj periodici. Živi u Beogradu, Novom Sadu i Sarajevu.
čovjek-časopis 