PAUČINA
imam moć otvoriti vrata koja me ne poznaju
potrebno je deset puta udahnuti
i lagano izvesti jedan mae geri
vrata će crticama pokazati zube
1998. 127 cm
2001. 137 cm
2009. 185 cm
dok su na podu pitam ih
zdravo vrata kako ste?
kakvo vreme najavljuju za sutra?
pamtim da je u vaše izrezbarene stubove
iz kaveza jednom pobegao hrčak
i godinama tamo izmišljao
svoj prašnjavi mikro-svet
a mikro-očima sela u gradove
kako ovo da vam kažem vrata
ali gradovi su postali vasione
a taj hrčak to sam ja
dok letim i otvaram nepoznata vrata
došao sam samo da vam skupim kosti
onda na mene reži paučina
bacam joj da glođe kosti
ne veruje i krvoločno zavija
pa paučino to sam ja!
laje sa lustera ispod mog kreveta
nogara stolica zavesa slika
okrenutih i neokrenutih leđa
seti se paučinice!
ja sam jedan od njih
paučina prekida lavež
počinje da mi se mazi uz nogu
dok mi liže nos mislim
kako je čudno što te nisam primetio
vajtali su te i spaljivali
kao prešnjave mladosti
a sada me samo ti prepoznaješ
zapetljaj me u sebe
umoran sam od borbe i bežanja
želim lebdeti na paučini vetrova
***
KIŠNE PTICE
buku je pravila samo duga gladna kiša
tu ispred naših montažnih kuća
grebala vrata drmala kvake
kao jedna od onih kiša skitašica
kojoj daš novac da ode
ovoj novac nije vredeo
po prozorima crtala je slova
naopako i potpuno vešto
kao dete nakon sablasnog sna
žurila brisala križala
pisala brzo pod okriljem noći
kapi su joj jele jedna drugu
mislila deset litara unapred
samo da nam nešto kaže
a rekla bi nam sve o pticama
koliko li su samo usamljene
toliko da svakim neparnim danom
jeftinim skankom prže mozak
a svakim parnim na pijacama
kradu i odnose plastične kese
ljudi to možda nikad neće znati
a kad im se jutrom ne osuše grla
videće da mogu disati na nos
kiša moli da udomimo ptice
koliko će jutrima biti dobro
saznati ono što one odveć znaju
da se njiše sistem proizvodnje
viška vrednosti
kljakavi kapitalizam
načet prejakom poezijom
ono što ptice nikad nisu rekle
jer ne znaju kišna slova
već odavno ništa ne znaju ptice
misli su im potekle unazad
i sve je postalo sitnije
slow motion cvrkutanja
live prenos ptičijih misli
svi vidimo a ne čujemo
***
ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE
knjiga treba da potekne
kao i mi
jednom su mi ukrali
dve zbirke poezije
zaspale na šanku
i ja sam im čestitao
šta planiraš za sutra?
pojma nemam gde ću biti
nemam ideju
koje ću vreme krasti
tečem u san 1959
deca pušača i sami postaju pušači
piju po olucima kradu karton
za struju ćemo lako
nećemo je krasti
kad poteknemo
punićemo hidroelektrane
***
ŽELJKO JACQUES LUČIĆ rođen je u decembru 1991. godine.
Od 2015. master računarskih nauka. Radi u IT industriji.
Pesme su mu objavljivana na portalima Strane, Okvir, mimladi. hr, xxzmagazin, kao i u elektronskim zbornicima haiku poezije Zvuk Vode i ljubavne poezije Bludni Stih.
Od 2019. godine sa Majom Solar uređuje i vodi poetski podcast Puna Usta Poezije, čiji je cilj promocija savremene jugoslovenske poezije.
2021. godine kao jedan od pobednika konkursa SKC Kragujevac objavljuje svoju prvu knjigu poezije Ne Padaju Nestale Ptice u okviru edicije Prvenac. Zbirka je prethodno bila u finalu konkursa Trećeg Trga, kao i u finalu za nagradu Mladi Dis.
čovjek-časopis 