HIMALAJSKE MAČKICE
Crvene pande su male i
nadrndane
i jedne od najslađih stvari na
svetu
Jednom bih želela da krenem
u šumu crvenih pandi
na sopstvenu odgovornost
da slušam njihovo negodovanje
i razmirice
i da me nikad ne primete
Crvene pande su mali i pufnasti
namćori
kakva lepota
u australijskom zoo vrtu
opandile su se tri bebe
Volela bih mojoj bebi da
pokažem
bebe pande sa njihovom
crvenom mamom
na slobodi
Naš narandžasti mačak je
otprilike
iste veličine
stambena lisica koja misli da je
čovek
i pita se zašto više ne može da
spava u krevetu
otkako je stiglo ćosavo
mladunče
koje mu se smeška
***
MATICA
Stare kuće
imaju sopstveni život
koji ti ne kontrolišeš
Nekad deluje strašno
Svi prethodni stanari
ostavili su svoju kožu
po ćoškovima
grinje se raduju
kolonije insekata
se tu mreste duže
nego cela tvoja loza
a kamen pamti
vremena kada je bio
tek deo reljefa
Zemlja koju si zauzdao
i ograničio podom
i zidovima
progutala je mnogo njih
tvoje vrste, i tebe će
Drvo kojim si okitio
prozore, nadstrešnice
nekad nam je pružalo
i mnogo više
Kuća je tvoj zarobljenik
koliko si i ti njen
ali dok ti nju održavaš
i čuvaš
ona te ćutke pušta
da se osipaš
Stanari tako kratko
poseduju svoje kuće
Kuće poseduju sve
svoje stanare
zauvek
***
VAKUUM
Kažu
na Marsu
je nebo plavo
samo u zalazak Sunca
Kroz prozor
vidim
Veneru i Mesec
Pamtim noć
kada smo bez
teleskopa mogli
da posmatramo
5 planeta
Kažu
Venera je
bila loše sreće
davno puna
vode
danas pakao
Nekad je stvarno
bitno biti mali
I Zemlja će imati
crveno nebo
za neko vreme
i reke lave
a mi ćemo možda
izrovariti Mars
međuplanetarni mravi
Nekad je stvarno lekovito
biti kratkotrajan
Mi smo sitni igrači i
džaba igramo kvarno
Ali bilo bi divno
prošetati Titanom
uz žubor metanskih
potoka
***
ŽAL
U bunilu septembarskih
vrućina
nedostaju ti ćilibarski
odrazi na stenama
(nisi znao da ih ceniš tada)
Osećaš da ti identitet
curi
kroz prste
kroz pore
kroz dokumenta
Svet je možda igralište
ali ti ne želiš
da se igraš
Uljuljkuje te popodnevno
sunce
i besmisao te čini
lakom metom
za samosažaljenje
Dani su otegnuti
i treba ti razlog
i način
da ih vratiš
na normalnu brzinu
***
Zbirka Putopisi je pobednička zbirka VI Presingovog konkursa za najbolju zbirku pesama.
Od Atola Karibati, preko Tibeta do Komiže – za samo nekoliko stranica, tako bi se mogao prikazati rukopis pobednice, Katarine Flamengo Alispahić (1984, Kladovo), «Putopisi», jedno «prebiranje po klavijaturi uspomena» (Nabokov) od detinjstva pa preko ljubavi i istorije do ozbiljnih godina, prošarano razglednicama s putovanja. Ta putovanja – sada već nije bitno da li su se zaista dogodila ili su «samo» izmaštana – ujedno su i lek i izvor nostalgije, ona su lek jer su po pravilu značila spas i bekstvo od zna se već čega, a izvor su nostalgije jer doprinose intuitivnom osećaju prolaznosti, da sve kao pesak prolazi kroz dlanove. Zbirka «Putopisi» su pre svega filozofsko, razvojno putovanje – neprestano razmišljanje i brušenje jezika, jer «književnost je odbrana jezika a jezik je odbrana smisla» (Komnenić), dapače filozofsko hvatanje u koštac sa zubom vremena koje se oseća na svom telu. (Presing)
čovjek-časopis 