KRLJUŠT
I
Pratiš li moje jeguljasto telo dok te pecam
Upireš prstom u moju slabinu – nema oslonca
Hodam bez ijednog zalutalog trihoma na listovima
Daleko i lažljivo sunce u obliku narandže zavodi horizont
Šacuješ – bokovi boje karamela
koje si kao dete halapljivo žvakao ispod kuhinjskog stola,
slatko, krišom, i ne skinuvši papirić kako treba
Strujanje perli na zglavcima i so betona,
zrаci od kojih koža miriše na šećer u prahu
U mojoj kosi dave se talasaste legure bakra
I siromašnije rude bivaju iskorišćene
Muči te dvodelni kupaći kostim boje oskoruše
s izrezom do krvi zabodenim u bikini zonu
Žilavo srce pumpa prevrtljivu vegetaciju kroz vodotok
Filigranski struk zarobljen je mehanizmom zlatnih kopči
Kratko uputstvo za osvajanje:
jogurt se na opekotine nanosi isključivo
posle ponoći, stalkom za mirišljave štapiće,
a do tada ćeš već uveliko biti u mojoj uvali
s pogledom na penušavi porođaj uzdržavanja
Po nepotrebnom prekrivaču razbacani su impulsi
Jezik je možda statičan
Ali moje telo je plamena riba u kesi za zamrzivač
Sama sebi grizem rep
Dugo bacam žabice
Sve dok te ne potopim
Reke se ulivaju u mene
I ti ćeš
II
– Crtam portrete devojaka – kažeš –
Devojaka, svojih, sve redom imaju bujne škrge,
sedefastu put i duge meke trave, ma sirene!
Voleo sam ih posle tebe, za njima išao na bezvodne planete
Usled boravišnih transmutacija propuštao prilike, dobro plaćene poslove,
kod lekara vodio tuđe minijature
Posle jutrima sakupljao kartonske kutije pred marketima
U izlozima gradova koje sam napuštao
uzalud tražio graoraste odsjaje dvojnika
koji nisu zabrljali i koji ostaju
Pre istresanja peska iz čarapa na te sam se izloge
kestenjem bacao
Na đonovima cipela vukao krljušt mnogih predela u koje sam ugazio
Mesecima bi kutije stajale u hodniku, zatvorene školjke
Dugo ne bih otkrio da sam slučajno spakovao
benkicu za jedno nerođeno dete
umesto bisera
Bivše i dalje udaraju na mene pečate slatkovodnih poraza
– Nisam u stanju da tvoju ikru nežno sakupim ustima
i od nje nam načinim gnezdo – izvinjavaš se
– Igram se blaženstva,
ali šav suspenzije je slab, konvoj razočaranja nepotopiv – pravdaš se
– Ne brini, sve znam: ti si borovnica, voće koje nikad ne odraste – kažem –
Ja sam izgažena ringlota, gnjecava i histerična
Prošli su dani bacanja po hotelskim bazenima,
gde sam se praćakala u 3 ujutru, izbezumljena od razočaranja
Služila sam ti kao tobogan, topao i klizav, za noćna kupanja
Spatula od račvastih drvenih udova pokupljena je mrežom za čišćenje,
kao i lišće i insekti koje vetar nanese
Sad znaš kako izgleda kada drvo propada
Duše nemam, plačem u kupatilu
Plivam u bogatstvu stimulacije trenjem pršljenova
Čudna neka ihtiologija koja spaja guščije pero, živce i strast
III
Divljač u Deliblatskoj peščari imaće pijaću vodu
To su odlične vesti za jednu krasnu srnu,
naivnog jelena i povodljivu divlju svinju
Obezglavljeni crveni suncokreti mašu perajima
Dok točkovi plivaju prsno, usijani putevi podižu prašnjave talase
Šapućeš stihove oglasa za prodaju starih zanatskih predmeta
neutešnom korovu, dušama biljaka zalutalim u ravnu porodilju
Reka se pali i gasi
I mi moramo goreti
Puniš mi slušne kamenčiće šumom za ostavljene,
za one koji su zamoljeni da napuste akvarijum
i zauvek prigrle korita i vrtloge usamljeničkog života
Po ustima muljam svoje kosti, krhke i nežne
One su jedino što me držalo uspravnom
kada si rekao da želiš samoću, i da nije do mene
Sve ribe znaju šta to znači
Na horizontu od štavljene kože plamenak jede mango
Kosturi krupnijih riba prostrti su po kumulusnim peškirima
Grom se prazni u nečija usta
Poslednji put nežno spuštam prst na mladež iznad tvoje usne
Pozdravljam ti trepavice
Svi mi smo u nekom momentu tražili
utihnulog spavača
koji će nemo zuriti kroz hladne cepanice naših snova
Umesto da budem nada budućim telima,
njihaće me i presvlačiti
Potonula plaža
***
JELENA MARINKOV rođena je 1993. godine u Kikindi. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Master studije završila na istom fakultetu. Bavi se naučnoistraživačkim radom, objavljuje radove u naučnim časopisima i zbornicima, književnu kritiku, poeziju i prozu u periodici. Dobitnica nagrade „Đura Đukanovˮ 2015. godine za zbirku priča Ispuštene priče, nagrade „Bal u Elemiruˮ za humorističko-satiričnu priču 2017. godine i prve nagrade na konkursu za najbolji esej o Disu 2020. Njen rukopis poezije bio je u užem izboru za nagrade mladim pesnicima „Mladi Disˮ i „Mak Dizdarˮ 2020. godine.
čovjek-časopis 