BLAGOVEST
ima li ga
aha
stiže li
čujem nešto kao kao
buka
brundanje daleko
ako zapišti to je
ne pišti
uji
šta to znači uji
kao neki zvuk ovako uuuuu iznutra tako se kaže
gde si krenuo lezi slušaj
vrelo je peče me uvo
ali doći će svakog trenutka
zvoni za večernju
ako dolazi moramo da javimo svima
prošlo je pet sati vreme je
da budemo
za večeru
da budemo prvi
aha
pa je l’ pišti pa je l’ brunda
ne samo uji
šta to znači uji
kao neki zvuk svetli greje
sa severa ili s juga
odozdo
odakle
sa podzemnih zvezda
***
BITI ILI NE BITI
nije dovoljno
ući u odeću svog sina
sakriti se u mrak poslednje babuške
kamuflirati se u srce olovke
pokriti se brašnjavom zanokticom pekarke
treba postati virtuoz
u disciplini smanjivanja
temeljito nestajati
sve dok ne ostaneš samo radio talas
koji za kaznu izgovara
stotinu puta
odričem se
odričem se
odričem se
odričem se…
***
KAKO NALAŽU OBIČAJI
ne spava se celu noć
pred zoru se pogleda u ogledalo
onda se s odrazom polomi pogača jezika
izljube se sopstvene desni
tri puta s leve
tri puta s desne strane
onda se kaže
dada vaskrese
i odgovori se
raphel mai amecche
zabi almi
posle se
za doručak
služi kaša s borovnicama
i zašećereni
ristreto
***
O KINESKOM SLIKARU ČIJE IME NE UMEM DA PROČITAM
jutros je
u školi s milijardu đaka
za dobro jutro
otpevao himnu
u kojoj se kaže da će jednog dana
svako voleti onoliko koliko može
i biti voljen onoliko koliko mu treba
i da će svako naricati iz nepostojeće duše isti
nemi slog
onda je
zajedno
s crno-belim drugovima kristalnih očiju
iz kojih vrište neprolivene suze
s gologuzom decom začetom u magli
učio važne datume u istoriji nebitnosti
definiciju bespredmetnosti
formulu spontanosti
kako se grize tuđa savest
i kom diskursu pripada tišina
onda je
na času poezije
kao i svakog dana
čitao uvek jednako neponovljivu pesmu
pesmu koja nije bila spremna da preuzme rizik
ma koga laže
priznaće svima
danas je pobegao iz škole
i brzo je plivao leptir stilom
s kitovima ubicama
sve dok nisu naučili
kako se pravilno izgovara
njegovo ime
***
BOJAN BABIĆ odrastao je u Mladenovcu, tipičnom jugoslovenskom (post)industrijskom gradiću, a Filološki fakultet je završio u Beogradu. Do sada je objavio osam knjiga: 1996. PLI – PLI, kratke priče; 2003. Buke u prozi, pesme u prozi; 2008. Priče o sreći, kratke priče; 2010. Neljudska komedija, roman; 2013. Devojčice, budite dobre, omnibus-roman (nagrada fonda „Borislav Pekić“); 2013. Ilegalni Parnas, roman (uži izbor za NIN-ovu nagradu i nagradu Biljana Jovanović); 2015. Čaplinova stopala, roman; 2018. Yahoo, roman.
Prozu, poeziju i kolumne je objavljivao u časopisima i antologijama u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Mađarskoj, Švedskoj, SAD, Meksiku… Njegove knjige i tekstovi prevođeni su na engleski, makedonski, kazaški, nemački, albanski, švedski, islandski, mađarski.
Babić je bio gost rezidencijalnih programa evropske mreže za pisce i prevodioce Traduki u Sarajevu i u Skoplju, kao i Švedskog instituta i udruženja Krokodil na ostrvu Gotland.
čovjek-časopis 