MOJA TIŠINA
Ovo je sada kraj na kome ne želim hladno i toplo
živim i patim; u stvari, ne želim više da čujem budućnost
očima ću biti onaj kraj, tanka linija
i neću da moja osoba strada;
neću dozvoliti da propati moja tišina
čitavu noć mislim na zbogom
što znači ptica i san, zvezda sa izvora kraja
krije noć zrak na pučini mesečev
suze, to je važno, plemenito, nežni snovi
mogu probiti led, uspomenu; ja u stvari želim tvoj glas na pučini.
___________________________
17.48h – 17.57h
12.05.2020.
utorak
(Gradski stadion Subotica)
(dedi Radomiru)
[cut-up poezije Natalije Vladisavljević]
***
MINOTAUR
Dobro se pakujem. Mogu spakovati gomile u Neckermann kofer koji se više ne proizvodi. Savijam ivice, stranice se lome, tri para makaza u tri veličine. Ali ne mogu da spakujem ono a da ne iscuri negde usput. Na kraju ostaje izvan, lepršajući među oblacima.
_________________________
10.48 h – 10.52 h
10. avgust 2020.
ponedeljak
(Reading, Abbey)
[Spiritualna inspiracija istoimeni film Szabolcsa Tolnaia]
***
SUDBINA JEDNOG VLADIMIRA
jedno popodne natekla glava iz mrtvačkog taloga
neće još dugo čekati na poziv od Joanne
dijete korijenja ruskih emigranata davne prošlosti
kakve će sudbine biti od alkohola
koje proizvode bolesti tipa na televiziji dva zalogaja
u posudi za mlevenje
savršene komunističke ideje
imao je onaj dobroćudni osmijeh inače je već bilo kasno
__________________________________
19.51 h – 19.55 h
ponedjeljak
31.08.2020.
(Reading, UK)
***
DOCH DER GRENER HATTE AUGEN
gledam svoje distimične odraze
naprežem knedle iza kapaka
uspevam: kašika, viljuška, nož, tera brzi voz
glave se mogu naviti više puta
ujutru u podne sa kišom
u bokalu sakupljam te nebeske suze
za oslabljeno mesoždersko cveće
too much to lose
wie ein Stückchen von der Kerze
ispred robne kuće blagoslov za peni
razmišljam o neizvesnosti
na raskrsnici bez semafora i putokaza
koliko vremena prođe pre nego što se pogledi odvoje
velike oči
kao gavranovi ili albatrosi
’Tačan sam, neću
zadocniti ni dana.
Slušaj,
svevišnji inkvizitore!’
______________________________
završeno u 12.50h
05.09.2020.
subota
(Abbey, Reading, UK)
[*stihovi na nemačkom Herta Müller –
– poput komada sveće; naslov – ali Grener je imao oči]
[završni stihovi Vladimir Majakovski]
***
NEKO MI JE UKRAO SUNCE
Neko mi je ukrao sunce
Sa očima i šumovima
i verujem da moram da se popnem
Ruke što se pomiču skladno
tražeći bensedine i druge anksiolitike
Iza okana od stakla
Iskošenih prozora i vrata
neko stoji i prisluškuje – ovde zidovi imaju uši
Neko mi je ukrao sunce
U jednom zamahu grana
oblaci su sivi i teški i mame na skok u reku
Koraci na kvadratima od mermera ili drugog kamena
Ostavljaju gomilice žutog peska ili mulja u dubini
I bobice jesenjih uzdaha
poput šipuraka zakačenih za ogolelo granje
Neko mi je ukrao sunce
Na betonskim stepenicama
na ulazu u novi dom spustio je zavesu
koju ne mogu da pomerim
Ograda uglavnom od metala, ali ima i drveta i stakla
Rešetke jedna do druge stoje – kao u detinjstvu, bele
U raznovrsnim bojama neko sobno cveće cveta i klija
Neko mi je ukrao sunce
Između brojki kalendara
ugradivši strah od koraka i pokušaja
Kada se sklapaju sećanja, ovo želim da ostavim iza sebe
želim da zaboravim
Na tremu pred lišajevima bila su neka bezbrižnija vremena
koja se trudim da ne zaboravim, ali taj neko i dalje stoji
Pokopavajući sva moguća stremljenja
______________________________________
19.02h – 19.09h
26.10.2020.
ponedeljak
(Abbey, Reading)
[spiritualna inspiracija poezija moje mame,
Mirjane Radujković Milojković]
***
MRTVO PROSTRANSTVO
Ostaješ ovdje zajedno sa tim krdom nezadovoljnih
davno odustalih od života
nekada je bilo sretnih dana
na sirotinjskom balkonu
kojem više ne pripadaš
suho grlo i grudva koja se uspinje
izlazeći na oči, kočeći glas
Zato ćeš i krepati na toj zemlji
dok sam polako brojala svojih oko 200 funti
dotrčala sam u svoju iznajmljenu sobu
s pogledom na crveni zid
razmišljajući o sposobnosti gutanja očaja
promatrati ćeš sve to iako ti je dosta
tog pogleda zajedno sa krdom bolesnih ljudi
______________________________
7.56 am – 8.01. am
30.10.2020.
petak
(working place, horror building, University of Reading)
***
DOK SAM GLEDAO U SVOJE SKVRČENE NOGE
Gledao sam u svoje skvrčene noge
lice upalo sa nevidljivim plaštom
ljudi zabijeni u kućama
full-time smene
sada je ovde i da sam u svojem gradu
sigurno bih prošetao;
Prošao bih kroz centar betonskih prskalica
Tek sada primećujem svoja rebra
nekih 61 kg telesnosti
Umirem; sam ću se razbiti
kao prorez s ljubavlju
Kada sam odlučio otići od sebe.
_____________________________
19.55 h – 19.59 h
02.11.2020.
ponedeljak
(West Drayton, Greater London)
***
PJEŠAČKI PRIJELAZ
Isus kaže – prelaziš preko pješačkog prijelaza
život poslije smrti
zna sve odgovore u oblacima
ne moraju se nikud žuriti
savršeno su informirani
sanjam
svaki slučaj posebno
u sebi
treba upoznati sve ponaosob
prostrano čeka
ništavilo dok premećeš iz ruku sve te nepotrebne stvari
treba govoriti
kao beskrajna blagost
unaprijed zainteresirano promatrati izložene predmete
jer će te (kako podlo od njih)
hladnokrvno nadživjeti.
______________
01.32 h – 01.39 h
17.12.2020.
četvrtak
(West Drayton, na krevetu)
***
O STAKLU, O OGRADI, O ZIDOVIMA
Vozim bicikl od davnina kući
gazim suve leševe mrtvih stonoga
na plavim izrezima tepiha
ispred wc-a:
ne zaboraviti povući vodu
obrisati prašinu
odbaciti ničim izazvane nesporazume
o tobožnjim vlasništvom nad rečima i jezikom
oranžada i cut-up prelazi u black-out –
crno pred očima
Ne, ti nisi ta osoba
iako sam imao drugačiji utisak pre odrastanja
talasi koji se miču stoje oko metle
njima bi trebalo brnjicu na njušku
Vindišova žena odnosi metlu u šupu
„Bila je poštarka“, kaže.
„Podrigivala je i smrdela…….“
na nivo obdaništa moždane razvijenosti
u kupatilu idem za šinama
sa šlemom
ograda se završava dok prilazim
iz slivnika ka lavabou sredstvima za dezinfekciju.
_______________________________________
11.26h – 11.34h
četvrtak
03.06.2021.
(West London; Svetski dan bicikala & biciklista)
[tokom priprema za posetu Szabadki]
[kurziv – Herta Müller]
***
Vladimir Milojkovity (mađ.) ili Milojković (srb./hrv.) je rođen 1978. godine u Szabadki / Subotici, na severu Bačke. Završio je akademske studije iz pedagogije vizuelne umetnosti (2014.) i specijalizovao se za rad sa decom sa autizmom, na Pedagoškom fakultetu u Somboru. Objavio je dve knjige poezije; „Razgovor sa Hertom“ (SKC Kragujevac, edicija ’Prvenac’, 2014.) za koju je nagrađen za najbolji neobjavljen rukopis mladog autora; i „Teško u glavi“ (Presing, edicija ’Pod presom’, 2020.). Uređuje blog massigliebe.blogspot.com; zastupljen u novijim edicijama *Fantoma Slobode*, *Čovjek Časopis*, *Libartes*, *AKT*, *Priče iz izolacije* (Makart 2021.), pored učešća na internacionalnim kompilacijama poesié sonore, internacionalnim izložbama DADA umetnosti i festivalima kratkih filmova; redovan učesnik poetskih čitanja, kao i radionica kreativnog pisanja *Pisalište* i književnih kolonija u CK13 (NS); vizuelni umetnik, art-performer i od 2021. član Engleskog PEN Centra. Trenutno živi u Heathrow Villages, u VI zoni Londona.
čovjek-časopis 