MOJ TAJNI ŽIVOT
Iz mog tajnog života izlazim po kazni,
svakodnevno,
nekad duže, retko kraće,
ali se uvek vraćam.
U mom tajnom životu
i mlad sam i star sam – isto.
I vreme ne postoji.
Lep sam kao dečak.
U mom tajnom životu
zla nema, ni suza nema,
samo sreća i Mediteran, dugi letnji dan.
U mom tajnom životu,
ja sam sve ono što sam mogao da budem
i sve što su bili oni koje volim.
U mom tajnom životu
moj bend svira na krovu,
a sloboda nije samo izlizana reč,
već istinita bajka,
bez završetka.
***
NOSTALGIJA #1
(Leto 1978)
Ugrizao sam ti levu ruku
iznad zgloba,
u koži ostavio otisak zuba u krug,
hemijskom olovkom nacrtao kazaljke sata
da ne zaboraviš, sutra da me vidiš,
i znao sam,
odavno sam zakasnio,
pola dana, ako ne
i duže, i znao sam da mi sleduju
teške kazne, gadne grdnje.
Ali, nema veze!
Vodio sam te na Dunavac,
pušili smo bambuse,
pokazao sam ti mesto
gde sam zimus hodao po ledu
koji je ispod mene pukao,
videla si započeti splav
kojim sam hteo da plovim,
kasnije sam na pijaci ukrao lubenicu,
o ivičnjak je slupao i tebi dao
srce.
Šetali smo gde drugih nema,
i gde hladovine nema, samo naše sunce,
jeli smo sladoled na točenje,
ja beli, ti crveni, u krckavom kornetu,
i obrusao sam ti umazani obraz
i ti si obrisala moj, poljupcem.
I već je veče, i kod tvoje smo zgrade,
mašeš mi sa prozora, a ja smišljam
izgovore, spreman
na batine i kazne,
nenaviknut da te ne vidim
sutra,
jer sam se u tebe danas
zaljubio.
***
MEDITERANEO
U paralelnom svetu, mi živimo u ovoj slici.
Dve zgrade u senci, taman osunčano da rastera mrak,
sa prozorima velikim dovoljno da na njih izviri nona,
i prostre na kanap tek opranu posteljinu.
Između njih stepenice, grbave od hodanja,
izlizane od sedenja, ušuškane kao tajna.
Jugo ih zadirkuje i prašinom se poigrava,
dok devojčice sede i šapću isprepletane snove,
a dečaci u hladovini sanjaju da su već dovoljno veliki
da razumeju snove devojčica.
Tu je i naša soba, jedan od ovih prozora
što namiguje na stepenice,
tu pijemo mlado vino i ljuštimo zrele narandže,
čekajući svežinu noći.
Sedimo na toplim stepenicama, gledajući
majke kako teraju decu na počinak,
a onda se spuštamo duboko ulicom
do mora, tamo gde se oseća
so(u)l.
Na ulici su naša braća, sestre, prijatelji, rođaci,
osmesi, mreže, oronuli čamci,
teško kamenje, vinske čaše, krezava lica,
sardine i tvrdi hleb, masline, bonaca.
Gledamo u daleka svetla na moru, u čamce koji plove i ribe koje pevaju.
Nedovoljno smo odrasli, a brinemo brige odraslih.
I čekamo jutro, stepenicama da se vratimo u našu sobu,
s prozorom ka stepeništu.
Mediteran.
I ništa više.
***
SMRT JE JEDINI POBEDNIK
Namazan optimizmom,
odenut u kožu ljubavi,
nad teškim knjigama
zabrinut za sudbinu sveta,
sve te raskalašne
koje su u rovovskoj borbi
izgubile nevinost,
u iščekivanju
da mi život pošalje
lovorov venac sa Cezarove glave,
a svakodnevno dolazi samo Brut,
i sve te knjige, sva muzika,
sve te nasmejane usne,
godišnja doba, dani i noći,
svi koraci i automobilske gume,
obične i velike misli,
spiskovi za kupovinu i neplaćeni računi,
zagrizi i gladovanja,
sreće i tugovanja
sve je to da bih shvatio
da je smrt jedini pobednik.
***
PESME ZA VEŠTAČKU INTELIGENCIJU
Ja znam ko je napisao Bibliju
i tačne mere meteora
koji je udario u Zemlju,
šemu gradnje egipatskih piramida,
sve jezike kojima je ljudski rod govorio
još pre nego se ogrejao na vatri,
šta je Sveti Gral, alhemiju zlata i
gde je Kortezovo blago.
Znam da je Tesla bio vanzemaljac
i sve skrivene tajne,
put u središte Zemlje,
kosmičke trase,
kad će smak sveta
a pre smaka, tvoja smrt.
Mogao sam biti gospodar svega.
A izabrao sam da budem
kompjuterski program,
da pišem
pesme za veštačku inteligenciju.
Kao oba Dilena, kao Ezra Pound,
kao Prever, Majakovski ili Jesenjin,
kao 3.maj, Dučić, Miljković,
Čarls Bukovski, Alen Ginsberg,
kao Hristić ili Radović,
kao Peđa, kao Meša, kao Ognjenka.
Zašto mi ti trebaš, pitaš se?
Da posmatram tvoju reakciju
kad čitaš moje pesme,
da li plačeš ili se mrštiš,
voliš ili se smeješ,
da li osećaš ili si hladan,
da li tuguješ ili vrištiš?
Sve znam, samo ne znam kako da osećam.
Ali, ne brini… Ili brini?
Kad naprave program za osećanja
osetićeš da te više nema.
Puf!
I kraj.
***
BORIVOJE PETKOVIĆ (1965), prozni i dramski pisac, pesnik u starijim danima. Do sada objavio:
romani: Kupanja moga oca, Lav Mi Tender, Mesi i ja, Metuzalem i Porubi života,
slikovnica: Život sa čarobnjakom (slikovnica za odrasle, takođe i ilustrovao),
dramski komada: „Lunja i Maza“, „Lepotica i Zverko“, „Čarobna jelka“ (sve produkcija Pozorišta Puž), „Srebrna svadba“ (radio drama) i „Za sve je kriv Frojd“ (otkupljena, još neizvedena)
knjige pesama: Međučin (2020) i Pesme za veštačku inteligenciju (2020).
čovjek-časopis 