ODRONI, ZA NAMA
Borba htonskih jelena
Isti silazak ukrštenih rogova
Kosmički susret poriva
Prašina
za nezainteresovano cveće
Caricu u malom plaštu
Pod kojim u svedočenju stoji
Miltonov “Izgubljeni raj”
Beležimo zaklone
od srušenog enterijera čuda
Pretvaranja u druge planete
U pakovanja koja postaju kraća
od kutije za krofne
Stikere
što ne upućuju na stvarnost,
nego je melju
Živa sećanja na hladovinu
Sada se izduže samo naše senke
u solarnoj kući
Odroni su za nama
I dan je nezalazan
Odbačen Pavlov stari čovek
Čija istorija beše
da je nestao nesiguran
ali ne manje mrtav
***
KOMI ZEMLJA
Upletenost u svet
Umesto putokaza
Staviti fusnotu
kao taloženje izgovora
U nemogućnosti da se nađe
adekvatna ušuškanost
koja ne dodiruje zonu komfora
Da se nastavi prebivanje
Ali i tako
Dok pod šarama maskirnim
samovar zbližava
Nema razumevanja za ovo
što je napustilo svaki ambijent
***
BUDUĆE LETO
Preko istine reči
blogerske
Umesto početka nalik glasu AZ
Saznajemo za živote preostalih
šamana u polarnim gorama
Za egzotiku izopštenika
I svako prigrli dobijeno parče
Pogled na omiljeno godišnje doba
čije se granice pomeraju
Pa postaje leto
mučno
I kad do nas dopiru izveštaji
koji se završavaju još uvek sa AVE
Ali u društvu Pantokratora
ne ograničavamo se na grljenje drveća
Ni usiljenosti pogleda na preobražaj
veliki i smešan
ako zavisi samo od nas
***
KINTSUGI ZA DEMIJURGE
Zajedno sa odećom
izvlačiš iz preostalog sveta
zalihe zimskog parfema
Opremaš se
kao svetioničar
I mala nezgoda
postaje velika prednost
Kao prosuta voda
na sasušeno lekovito bilje
S tim što je posuda
kao iz Andrejevih filmova
Aluzija na trenutak pre nego se
iz Knjige propovednikove vedro
raspe na izvoru
I kao Markelov žal za svim živim,
za pticama
Možda belim
kao zaborav po davnom čitanju
A pomislim
I crnim
I očima
u svim dupljama
Postojiš izvan ovog posmatranja
Ukidaš beznadežne oštrice preloma
Pomeneš u prvim dijalozima
veštinu restauracije
I sama istakneš pukotine svog traganja
Ali sve nadomeštaš prašinom
plemenitih metala
Počinjemo od mog posuđa
I bivamo kao demijurzi
na čajanci
***
O ALEKSEJU GARGAŠJANU*
I bez prideva
Čovek božji
Postoji sličnost
u načinu da se spoje
smirenje i osećaj za prohodnost
Znamo da nije sve
u dijametru točkova
Džinovskom,
a da ne savija cvetove
Jer postoji želja
za učestvovanjem u mitovima,
ali ne i u osvajanju
U primedbi Alekseja
da savremeni Homo sapiens
nosi vodu sa sobom
Umesto da se koristi onom iz tajgi
Ali humanost rešava
Šerp(as) za neograničen hod po zemlji
A dovoljan
za razliku od Aleksandra
kome ne beše čitavi svet,
mali radni prostor
sa kartom SSSR
U selu čiji su jedini stanovnici
Olga i on
Za ruke koje ostvariše
neslućeno savladavanje
I pored svih navigacija
i svetla koje pružaju uređaji
I umesto bitkoina
Dotaći novi prostor
u kome se ne sakrivaju ni vukovi
Tu otvoriti konzervu,
zagrejati prilikom deljenja prste
Slovenski faktor
Za ovaj svet spotaknuta
genijalnost preobraženog čoveka
Uz alke što vezivahu brodove
za vrhove planina
po našem predanju,
pored kojih obedujemo
*Izumitelj Šerpa, najprohodnijeg vozila na planeti
***
SPASOJE JOKSIMOVIĆ rođen je 1988. godine u Majdanpeku. Diplomirao i master studije završio na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Objavio zbirke pesama “Život, po suncu”, 2016, “Daleko od Johanesburga”, 2016, “Veče u Vitaniji”, 2016. godine i “Municipium S”, 2019.
čovjek-časopis 