TO ŠTO TI SE RADUJEM
Odjekuje trgom tiho kao i usnulo podne
kad je veći deo trga progutan senkom
a sa tebe kaplje znoj
Negde u susednoj ulici tražiš
rashlađeno pivo ili krišku lubenice
da te ulepi sasvim u prisustvo
jednog običnog letnjeg dana
Radost bućne u vodi kao more što strese
jer si užarena lopta, pa se rasprostre
s prvim pogledom prema kamenom dnu
Plavo je dno, plavo je
Ta te misao u prikrivenoj radosti umiruje
U senci sobe posteljina izglačana,
štirak podseća na čisto,
na skoro prisustvo i susrete;
ili da negde niže u ulici teče život –
Oseća se zaprška, ukus maslina i belog luka,
i riba cvrči na uzavrelom ulju;
Telo je orošeno kapljama znoja
A trg je tih dok strpljivo čeka
buduće korake –
To što ti se radujem, dovoljno je
kao i slika koja postoji
samo u budućnosti
i presijava u kaplji
pa odjekuje niz ulicu
još daleko od nas.
***
GLASNICI
Ustajemo svakodnevno iz svojih malih smrti
zašivamo novootkrivene rupe
u pogledu ili u jučerašnjem odelu
da nas zaklanja
od nevesele stvarnosti
Preživljene smrti rado pospremamo
s rasparenim čarapama
dok preteći vire iz besprekorne beline polica
na koje tek treba poređati nove sadržaje
Ne volimo takva sećanja;
ali ih krišom gledamo u prolazu
Očekujemo kao spasitelje;
Svaku nesavršenost
što iz života viri
da stvori nabore ili zakrpi rupe
Svake nedelje neprimetno ustajanje u tišinu
u pauzu između dve buke i žagora
Početaka i kraja
zaturenih sećanja
A oni
glasnici malih smrti
pojeli su nas za večeru
pre nego što im se bilo kakav trag uočio
Onda porodili nazad
u svežinu otuđenih jutara
što smo nastavili da živimo –
I mi
ustajemo i verujemo
u buduće velike trenutke
dok preživljavamo
i dalje
nevidljive male smrti
***
SVETLOST SE UVEK VRAĆA
Dok tumaraš po stanu, izlaziš u hodnik kuće, pa otvaraš vrata:
njena blistavost u podne ili nežni purpur
kojim se gasi pred kraj dana;
Onda opet koračaš u polumraku, ređaš knjige
Praviš se da te više ne opsedaju ta stanja –
ne sanjariš niti si zanesena,
Ređaš nova i stara izdanja kao da zidaš višespratnicu,
sa nekolicinom poznatih stanara.
Pomišljaš da pošalješ poruku, pa pogledaš album
fotografija s prošlogodišnjeg letovanja –
Odustaješ, ko još veruje tim detinjarijama,
sentimentima… a ti veruješ i preistoriji sentimenata!
Opsedaju te naslovi kao rasporedi stvari,
pre nego što utoneš u san
Sklapaš kapke verujući, severna hemisfera
izbaciće trepavicu na južnoj strani;
dunućeš triput u nju među prstima
i zamisliti želju, za svaki slučaj.
Svetlost se uvek vraća uvek se vraća,
kružiš unutrašnje putanje dok mantraš satima;
I onda kada te je jednom pratila iz kola pored okeana,
u tvom zimskom letovanju, i sada,
kada proviruješ na ulicu da zavaraš neizlaženje iz stana,
i u knjigama s flekama od kafe, soka i plakanja –
Onda opet tumaraš, malo živčaniš, pa kažeš sebi: ipak si hrabra!
Još jednom se hvata ta pokožica, na vidljivu ranu –
Svetlost se vraća, uskoro ćeš to mumlati i u snu,
Uvek se vraća uvek uvek se vraća
nežni purpur što pulsira kao još mlada koža
na kojoj zarasta ne tako sveža rana.
***
JASMINA TOPIĆ piše poeziju, prozu, književnu kritiku, kolumne i eseje. Objavila je šest pesničkih knjiga: Suncokreti. Skica za dan (Zajednica književnika Pančeva, 1997); Pansion. Metamorfoze (CSM, 2001); Romantizam (Narodna knjiga – Alfa, 2005); Tiha obnova leta (Povelja, 2007); Dok neko šapuće naša imena (edicija Najbolja, 2012) i Plaža Nesanica (KCNS, 2016). Objavljivala je priče u nekoliko književnih projekata: Projekat Kortasar (Povelja, 2003); Leksikon božjih ljudi (Službeni glasnik, 2010) i Kod srpskog pisca (Službeni glasnik, 2011); esej na srpskom i nemačkom pod nazivom Osvajanje manje važnih istina objavljen je u knjizi Grenzverkehr III / Aufbruch – Wohin? (Drava, Klagenfurt, 2012).
Koordinator je i jedan od urednika pesničke edicije ,,Najbolja” Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva, kao i glavna urednica Rukopisa (Dom omladine Pančevo) – Zbornika poezije i kratke proze mladih s prostora ex–YU. Pesme su joj prevedene na više jezika, kao i u izborima srpske i ex–jugoslovenske savremene poezije. Poslednja u nizu je antologija savremenog srpskog pesništva Cat Painters, objavljena u izdavačkoj kući Dialogos, New Orleans, USA (2017).
Napravila je multimedijalnu prezentaciju poezije na srpskom i engleskom u vidu poetskih video zapisa (2009) i audio CD Languages of poetry (2014) – snimak njene poezije na nekoliko jezika koje čitaju maternji govornici, za potrebe završne izložbe stipendista RONDO programa u Gracu. Dobitnica je nekoliko rezidencijalnih programa za pisce: Kultur Kontakt (Beč, 2008), Kamov (Rijeka, 2012), Tirana in between, Traduki (Tirana, 2013), RONDO (Grac, 2014), Create in residence (Švedska, 2014), AIR Krems NÖ (2019), Sarajevo, Traduki (2020). Dobitnica je nagrade za poeziju Duškovićeva zvona (Pančevo, 2002). Za knjigu Pansion. Metamorfoze dobila je nagradu ,,Matićev šal”.
čovjek-časopis 