U ruci joj se topi kvaka od vanile, moj viski ima ukus čokolade.
Problem s kojim mi dolazi je svačiji: muž poslastičar na samrti je ukleo grad.
***
Dok alarm prijavljuje slomljeno srce, stavljamo kacige, sedamo u kapsule i lansiramo se u osvetničku misiju kroz suzni trakt domaćina.
***
Gospođu Mjesec je zgazio neko kome je gospodin Sunce išao u oči.
***
„Niste normalni, jutros niste uključili zrikavce za turiste!“
(Recepcioner trči, spušta sklopke)
ZR ZR ZR
„Dobro je, mislim da nisu primetili.“
***
Dok spava, u njenoj koži dočekujem mušteriju, ne trpim da je s drugim.
Dok misli da spavam, stižem u koži mušterije, ne trpim da je s drugim.
***
Noćima sanjam zagrljaj pipaka, gorčinu mastila, ubod milosrdnog zuba. Iz kupatilskog odvoda viri oko – veće, starije, strpljivije od mog.
_______________________________________________________________
OTO OLTVANJI rođen je 1971. godine u Novom Sadu, ali je tamo išao samo da se rodi. Odrastao je u Subotici, živi i radi u Beogradu. Autor je romana „Crne cipele“ (2005), „Kičma noći“ (2010) i „Iver“ (2015). Od ranih devedesetih, objavio je pedesetak pripovedaka u časopisima i antologijama, od kojih su neke sakupljene u zbirci „Priče misterije i magije“ (2017). Sa engleskog je preveo, između ostalog, tri naslova Džonatana Letema – „Sva siročad Bruklina“, „Ne voliš me još“ i „Tvrđava samoće“. Poslednja knjiga mu je krimić za decu „Kako sam postao detektiv“ (2019).
čovjek-časopis 