MOJ BISEKSUALNI GRAD
Tamo postoji jedan hrast
na njemu vise
bizarne poput plastičnih plodova
figure životinja
ispunjene helijumom
Kad ih zanjiše povetarac
žirafa ljubi patku
slon jaše mačku
koja je sva u plavim pegama
a gušter pupi kao zrela kruška…
Priština je grad snažnih momaka
zato je uvek u ratu sa svojom prirodom
koja je biseksualna
(verujem da je zapravo svaki grad
po prirodi biseksualan)
ipak drveće u ovom gradu
vredi više nego u drugim gradovima
zato što je retko
kao što su retke plave noći
Faktički sve što je lepo u ovom gradu
vrednije je nego drugde na svetu
zato što ga ima tako malo
i uklješteno je u frankenštajnovsku arhitekturu
izraslu iz silovanih snova
Ali ipak je životno
pošto je izdržalo strašne stihije
sunce premetnuto u polumesec
a onda u crvenu zvezdu
zatim u plavo UN sunce
i u što god se može zamisliti
umorili bismo se kada bismo brojali
… a u drvoredu tom kao da vidim
dobroćudne dvojnike naše
dok im vetar materinski
lišće na debla nanosi
kao ukrase što zalud vise
van vremena i prostora
dodiruju se trepčući
gotovo da se grle
kao pingvini
a onda se preklope ili pripiju
ili padaju dole
na netom očišćeni pločnik
***
WAG THE DOG
Ako ne znaš šta da radiš
Napujdaj psa
Ako ti preti skandal u kancelariji
Napujdaj ga na Albaniju
Napujdaj ga na one Albance
Neka se svet bavi njima
Ako se desi u svakodnevnom životu
Da ti se stvari zapetljaju i zaglaviš u zamci
Treba znati gde i kako da ateriraš
I da smestiš nekom drugom
Bez pardona da udariš po njemu
Ne prezajući ni od ubistava i silovanja
Tako je Albanija odabrana da bude
sjebana
I scenario je zaista imao uspeha
Jer su Amerikanci skloni da saosećaju
Istrenirali su ih raniji filmovi
Kao što je bio onaj o napadu Marsovaca na zemlju
A ja sam uvek mozgao o tome šta bi trebalo uraditi
Ako bi se nekom velikom meteoru prohtelo da nas zagrli
Da li bismo uzeli slobodan dan na poslu zbog tog događaja
Da ležimo na krevetu i čekamo taj veliki vatreni poljubac
Koji će nam okajati sve grehove
A Albanci valjda znaju šta treba da urade
Svejedno
Ono što želim da kažem jeste
“Da li je neko ikada čuo za neki albanski restoran?”
Niko nema pojma kao što nema pojma ni o planeti Mars
Sriči to ime slovo po slovo i opet će ispasti nezanimljivo i ništa
Pa zašto onda da se ne napujdamo na njih
Ionako je to samo film
Napujdaj na njih jer ih ne boli
Nikoga i ne zanimaju te ništarije
Napujdaj na Albaniju jebala mater svoju
Napujdaj na Albaniju
Da se siti ismejemo u našim domovima gledajući ih na TV-u
Skupa s našom decom
I očinski im objasnimo
Da je to samo šala
Albanci u stvari i nisu tako loši
“Ali, mama, tata, poznajete li vi nekog Albanaca?” (pitaće
znatiželjno dete)
“Ne, mislim da oni više i ne postoje” (odgovaraju pažljivi
roditelji)
A vi čitaoci da li poznajete nekog?
(I ti što upravo čitaš ove redove, poznaješ li uopšte nekog
Albanca?)
a albanskog preveo Shkëlzen Maliqi (Škeljzen Maljići)
_________________________________________________________________
BALLSOR HOXHA je profesor engleskog jezika i američke književnosti. Skoro dva desetljeća radio je u međunarodnim projektima na Kosovu i u Makedoniji. Autor je zbirke pjesama „Nirvane“ i zbirke kratkih priča „Bardh e Zi“ (Crno i bijelo). Objavljivan je u austrijskim, njemačkim, slovačkim, srpskim i makedonskim književnim časopisima. Trenutno radi kao urednik na Javnoj televiziji Kosova. Uz to, jedan je od najangažiranijih kolumnista u području kulture i umjetnosti u vodećim kosovskim, albanskim i makedonskim novinama.
čovjek-časopis 