POSLEDNJE PUTOVANJE
Korice moje slezine
Odlepljuju se parče po parče
Kad slike našeg poslednjeg putovanja krenu da klize
U svesno
Na fotografijama se jasno vidi
Ruke su mi duže od tvojih
Da bih te volela morala bih da sebi prelomim zglob
Telo je uvek znalo
Previše je mojih ruku upleteno u tu besvest
Stojim na tom parkingu
Nema više misli
Čujem puls
Zamišljam linije na ekg-u
Oči pokušavaju da negiraju
Predlažu srećna rešenja
Nema srećnih rešenja
Jasno se sećam te slike
U gepek unosiš samo svoj kofer
Od torbi na ramenima ruke su mi još duže
Gepek ostaje otvoren
Pitam se jesu li dovoljno snažne
Da na njima pobegnem
***
SVE JE POD APSOLUTNOM KONTROLOM
Sve je pod apsolutnom kontrolom
Sanjala sam da se useljava u novi stan, a ja samo nosim stvari
Sanjam kako ima novog psa
Kako su mu zidovi krivi a prag prenizak
Pa savijam leđa dok mu ulazim u dom
Sanjam kako sedim i čekam u toj sobi krivih zidova
A kroz kuću struji nesnosna promaja
Sanjam kako pravim ždralove od papira a on ih baca kroz prozor i gleda kako padaju
Sanjam kako pričamo kroz duplo staklo
Kako me juri sa nekim papirima i preti mi tužbom
Sanjam da mu ne radi interfon pa moram da vičem ispod prozora
A promukla sam i nosim maline
Sanjam da mu ruke nisu više tople
Sanjam praznu sobu punu mutne vode
U kojoj plivam u krug
Oko lustera
Plivam i vičem
Sve je pod apsolutnom kontrolom
Sanjam da se iseljava
Pakujem mu kofere i vičem
Zadrži tiganj i čajnik
Ne pijem više čaj
Nosim samo jednu kesu
U njoj su moje papuče sa zečijim ušima
To je sve što je zapravo moje
Sanjam prazne zidove
Gole
Bele
Na njima pišem markerom
Sve je pod apsolutnom kontorolom
Snevač
Ne Sanjar
Sanjar je nešto sasvim drugo
Kaže moj gospodin psihoterapeut
Sve je pod apsolutnom kontrolom
Vidimo se sledeće nedelje
***
SLOBODE
Znaš li ti da ti je ustavom zagarantovano pravo na slobodu govora
Na slobodu uopšte
Iskoristi te slobode
Ne uvijaj više kutije svojih istina
U lepe ukrasne papire
Svi se ukrasi bacaju a ostaje suština
I sve što ti ne kažeš naglas
Sve te istine što zuje oko nas
Što nam tutnje u glavama
I ključaju u dušniku
Jednog će dana moj psiholog
Mirnim i mekim glasom
Umoliti
A zatim
Zahtevati
Da ih ja izgovorim
Umesto tebe
Sebi
I možeš otići na kraj sveta
Na skrovita mesta svog detinjstva
Možeš se sakriti u podmornicu
U garažu tržnog centra
Ja ću te naći
Da mi sve to ponoviš
Vrlo sam precizna kad su slobode u pitanju
Ja ću tebi sve tačno reći
Kao na primer to
Da te moji prijatelji otvoreno ne podnose
Iako sam im obećala da ću te naučiti
Kako da u marketu budeš ljubazan
A u ljubavi precizan
Kako da samo kažeš
Jednostavne
Jednosložne
Istinite
Reči
Ja ću smisliti šta s njima
Ja znam sa rečima
Ali ne i sa ljudima
Koji ne govore
Jednom je moja drugarica profesorki biologije rekla da ima karmin na zubima
I preživela je
Što ne bi ti
______________________________________________________________________________
KRISTINA N. VULETIĆ (28.11.1994) rođena je u Beogradu. Detinjstvo je provela u Vrnjačkoj Banji. Diplomirala je glumu u Beogradu. Piše prozu i poeziju, a svoje rukopise objavljuje na stranici „Nemir u svemiru“
Dvosturuki je finalista Timočke Lire, gde je ove godine osvojila 2. mesto.
Trenutno je na doktorskim studijama dramskih i audiovizuelnih umetnosti u Novom Sadu. Bavi se dramskom pedagogijom. Trenutno piše svoju prvu zbirku pesama koja će biti objavljena do kraja godine. Ima dva papagaja, jednu sestru, i par planova za budućnost.
čovjek-časopis 