PJESMA IVANČICE ĐERIĆ IZ ZBIRKE “OTVORENOST”, Matica srpska, 1991.

OTVORENOST

 

Izgubljeno u sopstvenom zaboravljanju neka me napusti kajanje.

 

Činila sam zlo i zlo je činilo mene

U pravilnim krugovima i u liniji sinusoide.

Sad znam

Šta su ekonomija, politika, istorija i prljav veš

I šta je pranje nogu i pranje kose i pranje mozga

I šta je orgazam na krevetu, stolu, podu i ispod tuša

I koliko je sebeotvaranja potrebno za orgazam

I koliko je orgazama potrebno da se preboli strah od umiranja

I kako je strah od umiranja u srži svake molitve Gospodu

I kako je Gospod prokurvan po kvartovima

(na boga bogatih i boga siromašnih)

I kako harizma oslobodilaca prerasta u pokvarenost

I kako ta pokvarenost određuje norme ponašanja

I kako me norme ponašanja izbezumljuju

I kako me izbezumljenost tjera da se međusobno činimo zlo i ja

U pravilnim krugovima i u liniji sinusoide

 

Molila sam da ne odrastem,

Molila sam da ne budem gruba,

Ali u histeriji tukla sam svoju sestru

I tu i tamo ubila sam poneku muhu

I tu i tamo poneka me muha zasrala

I tu i tamo davala sam se iz očajanja

Davala sam se iz straha

Davala sam se letimično,

I tu i tamo ranjavala me je neodređenost

I tu i tamo nisam znala ni šta je tu ni šta je tamo

Ni gdje sam bila ni da li jesam

I tu i tamo bila sam

 

i snob i pas i ptica

 

Nisam imuna na perverziju,

nisam imuna na šizofreniju.

Ukliještena sam između svoje narcisoidnosti i svojeg dobrog srca,

u jednoj ruci držim šećer, a drugom udaram,

i činim zlo i zlo čini mene

u pravilnim krugovima i u liniji sinusoide.

Ulijećem u svoj stomak žestoko,

Majka mi je umrla a s ocem vodim ratove,

I stidim se kad mrzim a boli me kad volim.

 

Kao poplava nadiru nepovjerenje, nerazumijevanje, nesavršenost,

i šta da se čini u poplavi i šta da se čini među vaškama,

i šta je moja mladost u vrijeme kad neiskorištene mladosti

tavore na sve strane.

 

Mucam, šepam, zaostajem.

Usput se međusobno činimo zlo i ja,

U pravilnim krugovima i u liniji sinusoide.

I tako malo-pomalo sva sam u pitanjima i razbijam se,

I tako malo-pomalo ulazeći kroz moju otvorenost

jebu me svi ali iz ljubavi niko.

 

_________________________________________________________________________________

 

IVANČICA ĐERIĆ rođena je 1969. godine. Odrasla je u Prijedoru. Završila je studij novinarstva u Zagrebu, a magistrirala u Otavi, na Univerzitetu Carleton. Živjela je u Otavi, Vankuveru i Torontu, ključnim kanadskim gradovima koji se pominju u njenim romanima. Radi u informatičkoj industriji u Torontu. Dobitnica je nagrada Prva knjiga (1991, Matica srpska), te „Biljana Jovanović“ (2012, Srpsko književno društvo). Roman Nesreća i stvarne potrebe svrstan je u uži izbor za regionalnu nagradu „Meša Selimović“ te NIN-ovu nagradu. Romani Bosanci trče počasni krug i Sva je priroda divlja i surova ušli su uži izbor za NIN-ovu nagradu. Objavila je zbirke poezije Otvorenost (1991, Matica srpska), Sa moga prozora odličan je moj život (2009, Rende) i romane Zemlja u zrnu kafe (2003, Zograf), Bosanci trče počasni krug (2006, Rende), Priručnik za zločin (2008, Rende), Nesreća i stvarne potrebe (2012, Rende), Sva je priroda divlja i surova (2013, Rende, 2015, Fraktura). Uvrštena je u antologiju izbjegličke poezije Prognani Orfeji (2015, Kairos). Za knjigu priča Gavrilov princip (2014, Laguna) napisala je priču „Dolina plača i patnje u kojoj nema krempita“.

 

pročitajte i esej Ivančice Đerić iz knjige “Život na drugom jeziku”, objavljen na starom sajtu “č-č”: https://covjek-casopis.tumblr.com/post/189704688674/esej-ivančice-đerić-iz-knjige-život-na-drugom?fbclid=IwAR2FTe5l4W4bAV5MMzx04bwW3w43SgO75ZQeJ-SCY7ovfemzNwZnidwf_PU