kada su nam taj dan došli gosti
svima smo odmah ispričali
(bila je to uzbudljiva i živopisna priča)
neko je na našoj kući noćas
ostavio širom otvorene prozore i vrata
duboka hladna tama sa neba
gusta i lepljiva kao med
ulivala se satima
duvao je kroz sobe strašan vetar
koji miriše na zimu i mokar sneg
i nestala je jedna stara stolica
koja je obično stajala uz peć
ona (moja majka) je ove godine
prestala da stavlja veštačke zube
bacila je u smeće plave radničke mantile
koje je nosila u pogonu fabrike metalnih okova
više ne farba kosu
približila je fotelju tv-u
а san joj na oči dolazi samo danju
došli su nam gosti
pa nema dovoljno mesta za sedenje
jutro je donelo neurotičnu pometnju glasova
i glasnika
očevidaca i heroja
bučnih jurišnika na dostojanstvo i samoću
onih pred kojima život nema tajni
onih kojima je sve jasno
osećam da
u jagodicama prstiju igraju komadići razbijenog stakla
ne čude me
pogledi svih tih pomešanih očiju na glavama
obrazi i rasparene usne
svečana garderoba nagrižena moljcima
pune pepeljare
i masni ubrusi pokraj tanjira na rubu stola
pokušavala sam da odvratim pogled
gledala sam kroz prozor i razmišljala
travu je upravo prekrivao prvi sneg
bor u dvorištu je počeo da se beli
uskoro dolaze svetlucavi praznici i vatrometi
girlande i šarene konfete
trebalo bi kupiti sanke
velike drvene sanke sa krznom divljeg medveda
glatke
sjajne
veličanstvene poput mrtvačkog sanduka bogataša
i spustiti se niz veliko snežno brdo
čijem se podnožju iz šume na kraju grada
u izmaglici ne vidi kraj
neko me je upitao
zašto ćutiš
zašto si tužna
da li si ti na kući noćas ostavila širom otvorene prozore i vrata
i ja sam potvrdno klimnula glavom
jer nisam bila sigurna
ni u šta više nisam sigurna
ali sam ubrzo spazila
nešto nalik spasenju
nešto što mi je izmamilo širok osmeh
nešto što je svima na tren odvratilo pažnju
od tuge i hladnoće
i dugih ledenica koje su visile sa tavanice u dnevnoj sobi
ispred kuće je stao beli kombi
veliki poput prekookenske lađe
stigla je dugoočekivana narudžba iz ikee
a motivacioni reklamni slogan je upravo stizao na moj mejl
tvoj život će se preokrenuti nabolje
znala sam
sada konačno možemo da odahnemo
spustite ih ovde kraj ulaza
danas je svečani dan za našu porodicu
kupili smo nove stolice!
kupili smo nove stolice!
sasvim sigurno će ubuduće biti dovoljno mesta za sve goste
kada budemo proslavljali nove godine
obeležavali rođendane
i pravili sahrane
*ikein reklamni slogan
____________________________________________________________________________
DANIJELA REPMAN rođena je 5. avgusta 1976. godine u Somboru.
Poeziju, prozu i književne prikaze objavljuje u književnim časopisima i na internet portalima. Bila je stalni saradnik Lista za kulturu i umetnost Avangrad.
Nagrađivana na regionalnim konkursima za poeziju i kratku priču. Bila je finalista na 14. Festivalu europske kratke priče, Zagreb-Rijeka 2015. i Vranac – najbolja kratka priča 2016. Knjiga kratkih priča Kvadratno disanje nagrađena je na konkursu Trećeg Trga i Beogradskog festivala za poeziju i prozu 2018.
Osnovne studije završila na Pedagoškom fakultetu u Somboru, a master studije za komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Član je Srpskog književnog društva.
Živi u Somboru, u neprekidnoj borbi sa vetrenjačama.
Knjige poezije:
Cikličnosti, Slavija, Novi Sad, 1997.
Mesto za savršen beg, Gradska biblioteka Karlo Bijelicki, Sombor, 2015.
Knjige proze:
Tragom rasutih trenutaka, Prometej, Novi Sad, 2014.
Kvadratno disanje, Treći Trg, Beograd 2018.
čovjek-časopis 