PROŽIVETI UNAZAD
Mesta koja smo mogli da obeležimo sobom
i koja uporno ne ostaju u nama posećuju nas
kao mogući životi na ivicama svetlosti
svici u noći među zbunjujućim putokazima
Nadnose se nad nama u sobi u kojoj trajemo tek kraće
od srca obeleženog nadom pogleda prema brodovima
što traže sante leda da započnu još jedan ples
u nestalnoj vatri u nadolazećim godinama
Putovaćemo unazad do njih kao do groblja izgubljenih stvari
šapat prelazi preko ispucalih usana od kušane soli
postaje žudnja za svetlošću iz unapred nepreležalih bolesti
u trenu prelaska preko margine dok prostor obeležen traganjem
pretvara se u prostor podešen po nama
Večiti mi razapeli smo jedra da po njima beležimo
zamišljena putovanja da nas dodirne skazaljka magnetne igle
izađemo iz pećine sa senkama mogućih strana sveta
uhvatimo uporni takt te muzike što se u pozivu ponavlja
Stignemo do nade kao zaloga dužnosti ili zbira očajanja
čeznući za mestima što ih ne smemo ponovo otkriti
kao bolest što joj se ne može naći lek
da ne bi poništila vreme pre nas i iskustvo u nama
Nemoj se zato osvrtati ljubav je svetlost nerazumljiva
i čitanje unazad dok zavese u prozorima lepršaju večno
samo u filigranskim radovima pesnika
tamo gde ne smemo voleti zajedno zajedno zajedno
Osim u prošlosti u stihovima na sigurnoj udaljenosti
sporim melodijama i dokonim podnevima
u nepreboljenim paradoksima među pritajenim svetlom
na iskrzanim ivicama i pukotinama
A kiša se ponavlja slika premotava u jedan isti trenutak
u kojem se boravi jer smo zaglavljeni zauvek u nadanju
tamo gde trava večito čeka da nikne još jednom
i sećanje na neposećena mesta traje duže nego preostale godine.
***
NEKO LEP I TIH
Krems
Mirno je popodne, to ne znaš, ali tako bi počelo barem jedno pismo
iz tuđine; rekli bismo stvarno iz daljine
U taktu dovoljno sporom, koraci po pločnicima,
časovima istorije, bajkoviti deo grada;
i kao da listam davno korišćenu čitanku –
Dugo u noć čitam, slova ispisana po stanu s pogledom na Dunav
Maše mi rukom zajedno s pejzažom, to znači:
piši što pre ili barem kad stigneš,
A dočekala me je magla prve zore,
s knjigama koje se čitaju dok se ne zaspi,
U planinskom gradiću, na rubu osame,
dok se ne utone podvučenom rečenicom
u prekogranične predele.
Neko lep i tih kao ti prošao je ulicom
Trebalo je mahnuti jer ko zna ko ti sad maše
na nekom drugom mestu,
Naši dvojnici lutaju svetom, mimoilaze se,
i vode možda baš tamo naše sanjane živote.
Slušaš unutrašnju melodiju, ona zadaje ritam pesmi;
Pevuši se u sebi, Dunav mirno i dalje protiče, i hladno je
Nešto se opet u meni dešava, lepo i tiho,
pa odluta do reke i njene sumaglice;
I onda još jedna noć pa dugo,
dugo recitovanje ne bi li se vazduh zgusnuo i s ove strane
Tako bi počelo bilo koje pismo i stiglo se do:
vidimo se uskoro, ili najsrdačnije,
Dok se ispisuju razglednice, nazdravlja likerom od kajsije
Ne znam šta me je spopalo, ovde sija sunce ali je i zima
I svuda te susrećem, tihost i lepota obavijaju me
zajedno s gradićem, tipično austrijskim;
Miriše na kobasice, kuvano vino i pomorandže
Tiho-bučno-predbožićno, ne može drugačije da se opiše.
Smešno je, kada se zaustavim na trenutak, na ulici,
sasvim je jasno da me ništa ne može sakriti –
Neko lep i tih; Pisaću ti uskoro jer je tvoje odsustvo
dovoljno inspirativno, kao i svitanja iznad rečne obale
Na vidikovcu isti zamak, još jedno buđenje,
i oblaci što se namah stvore i iščile:
Tamo si, s maglama na drugoj strani moje strane:
Dunava, tuđine, a domovine.
***
NOVEMBAR JE MESEC TRULENJA
Pančevo
Kažu, lišće će uskoro sasvim opasti.
Ujutru čak dovde miriše tvoj umešeni hljeb,
iako iz njega izvlačim samo ono lj kao božansku sredinu,
da ga u pesmi stigne bilo koja moguća simbolika.
Belina tela, ako ikako može –
Miris hljeba vodi ka najtoplijem mestu u meni.
Novembar je mesec truljenja, dušo, i dugih šetnji kroz maglu.
Kažu, nežna pisma su za tmurne dane,
a uzdasi za tiše noći, kad i bodljikava priča
utone u mekano ćebe. Stajališta pusta, autobusi retki,
Znam, međutim, toliko daleko se ne može. Ni autobusom, ni vozom.
Novembar je mesec truljenja, dušo, i dugih šetnji u istom krugu.
Kažu, što zamesiš leti, dugo kusaš kad krene zima.
Hoćeš da ti neko gata kroz paru čaja ili kuvano vino,
ali sve češće ti glava bude teška i od takvih mamurluka.
Vrtiš se kao mačka, što rado prede, onda ode kao i letnja uspomena.
Novembar je mesec truljenja, dušo, i trulimo setni, kao vlažno lišće.
Doći ćeš, kaže pesma, ruka će ti ostati u vazduhu
nakon pozdrava, kao da opisuje još jedan krug,
i bluz će svirati iz obližnjeg kafea,
A biće hladno, s lišćem pocrnelim.
Ipak, osmehnućeš se jer eto nas, u sva četiri godišnja doba,
da podelimo kifle u neka bela jutra, nakon truljenja.
Otići ćemo uveče na premijeru filma. Nakon toga,
ušetati u nove magle; čajeve, hljebove, uzdahe, dok ne bude
toliko tiho, da više i ne postojimo.
Novembar je mesec kada će svelo postati belo,
kao i sneg, i kao pepeo.
_____________________________________________________________________________
JASMINA TOPIĆ piše poeziju, prozu, književnu kritiku, kolumne i eseje. Objavila je šest pesničkih knjiga: Suncokreti. Skica za dan (Zajednica književnika Pančeva, 1997); Pansion. Metamorfoze (CSM, 2001); Romantizam (Narodna knjiga – Alfa, 2005); Tiha obnova leta (Povelja, 2007); Dok neko šapuće naša imena (edicija Najbolja, 2012) i Plaža Nesanica (KCNS, 2016). Objavljivala je priče u nekoliko književnih projekata: Projekat Kortasar (Povelja, 2003); Leksikon božjih ljudi (Službeni glasnik, 2010) i Kod srpskog pisca (Službeni glasnik, 2011); esej na srpskom i nemačkom pod nazivom Osvajanje manje važnih istina objavljen je u knjizi Grenzverkehr III / Aufbruch – Wohin? (Drava, Klagenfurt, 2012).
Koordinator je i jedan od urednika pesničke edicije ,,Najbolja” Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva, kao i glavna urednica Rukopisa (Dom omladine Pančevo) – Zbornika poezije i kratke proze mladih s prostora ex–YU. Pesme su joj prevedene na više jezika, kao i u izborima srpske i ex–jugoslovenske savremene poezije. Poslednja u nizu je antologija savremenog srpskog pesništva Cat Painters, objavljena u izdavačkoj kući Dialogos, New Orleans, USA (2017).
Napravila je multimedijalnu prezentaciju poezije na srpskom i engleskom u vidu poetskih video zapisa (2009) i audio CD Languages of poetry (2014) – snimak njene poezije na nekoliko jezika koje čitaju maternji govornici, za potrebe završne izložbe stipendista RONDO programa u Gracu. Dobitnica je nekoliko rezidencijalnih programa za pisce: Kultur Kontakt (Beč, 2008), Kamov (Rijeka, 2012), Tirana in between, Traduki (Tirana, 2013), RONDO (Grac, 2014), Create in residence (Švedska, 2014), AIR Krems NÖ (2019), Sarajevo, Traduki (2020). Dobitnica je nagrade za poeziju Duškovićeva zvona (Pančevo, 2002). Za knjigu Pansion. Metamorfoze dobila je nagradu ,,Matićev šal”.
čovjek-časopis 