Šta su deca videla
Ta deca šta su ona videla
Deca spavaju ali dobro znaš da
Deca uvek vide sve
Noć je pala, vraćaš se iz magacina i ruke mirišu na ribu
Noć je pala i želje
Tvrde su ispod zuba
Moljci jedu tepih i nasleđenu odeću
Noć je pala
I odložila sve rokove
Mesec raste
Okrugli stomak
Beli obrisi sutrašnjeg dana
U ovo doba i tako ne trebaš nikome
Osim tom oženjenom tipu iz inboksa
U ovo doba ni tebi ne treba niko i
Ove ulice se izvijaju, granaju između mene i tebe kao sinonimi koji uvek, ipak imaju
Višak značenja koji ih dalje povezuje sa nečim drugim, nekim drugim
Ali mi pobeđujemo dok god smo zajedno u centru ovog Venovog dijagrama
Noć je pala i u noći logika je za luzere.
Noćni rituali će te držati na odstojanju
Od sveta
Ali tvoje telo je oslabilo
I tvoji prsti mirišu na konzerviranu hranu
Umorna si
Svi su umorni
Svet je umoran
Vidi životinje
Vidi ptice, umorne padaju sa neba
Spavaš u letu
Ali šta su deca videla
Da li su videla ruke?
Ruku?
Da li su videla tu ruku?
Slobodnu i beskorisnu u noći?
Ruka radnika prišivena je nazad za njegovo telo
Posle sedamnaestočasovne hirurške intervencije
Ta pobunjena, odbegla ruka
Ne želi više da bude deo produkcije
Ruka
Radnička ruka
Produkciji su potrebne sve naše ruke
Suviše smo umorni da budemo usamljeni
Suviše smo umorni da želimo
Umor ispunjava sve naše ambise, sve naše ambicije
Tvoje ogromne ruke
Lunjaju beskorisne po ulicama, po koži
Beskorisnost vređa mehanizam
Mehanizam je iluzija majmuna
Taj život pun mogućnosti bio je noć
I u sledećem trenutku bilo je
Jutro
I ljudi su umorni
Ali nebo zna da bude-
Ptice-
Neki snovi-
U jednom trenutku-
Tvoje noge
Ali uspela si
Izdržala si
Preživela si
Šta su deca videla
Šume!
Da li su videla šume? Svetlucava jezera?
Da li su videla sebe? Razmnožene i nezadovoljne
i zauvek nezavršene
Deca, da li si im dozvolila
Da samo budu
Imam reči
Imam reči
Hoću značenje
Evo su reči
Evo ga značenje
Gde je značenje, treba nam značenje
Evo su reči, evo ga značenje
Evo su reči
Slomljeno je, staro je
Talasi su stali
Stalo je
Mučimo se
Mučimo jedni druge
Ne veruj tišini, zatucana je
Samo reci nešto
Odgovori na pitanje
Vrišti
Vrišti iz sveg glasa sa terase
Tvoj kraj će ponovo biti rupetina
Barem u tom trenutku
Džentrifikacija ne uspeva u tvojim vrištećim sanjarenjima
Ne veruj tišini
Samo glasaj
Uvek glasaj
Samo spali, uvek spali sve što treba da gori
Tvoje srce, tvoje srce treba da gori
Ta nepotrebna nepušačka cigareta na kraju svega je baš to nešto malo povrh svega
Obilatost koja preliva na kraju
Zadovoljstvo nekoga ko ne zna da stane
Rešenja su spora
Sporo dolaze
Odluke su mrljave
Algoritam te zaobilazi
Prestani
Zamisli- prestaneš
Sedeo je zavaljen na sedištu i pipkao je koleno ženi pored sebe
Želiš da ližeš njegov ogoljen vrat i to tako ujutru
Kad svi su
Kad svi su umorni
Kad svi su svi
I razumeju jedni druge, to da su umorni
Jednostavne emocije povezuju najbolje
Svi su umorni, i sad, sve je stalo
I dobro je da je stalo
Sva ta buđenja, idenja, kuvanja
Rituali i deca
Da li su deca videla, šta su deca videla
Brojim penije po zonama
Idi da spavaš
Nemoj da psuješ iako
Dočekujem zore
Neki galebovi
Zima je, galebovi su i zimi
Kaže da ćemo se videti
Sva ta viđanja
Nećemo se videti, niko se neće više videti
Galebovi i zora
Više nemaš veze ni sa čim
Ovo je prosto neverovatno koliko je sve nestalo
Grad je nestao
Ti si nestala
Obećala si: iskoristićeš proleće i prošetaćeš se ispod svih lokalnih trešanja u cvatu
Uradila si to
Proleće je odrađeno
Leto je propalo
Jesen je sunovrat kad shvatiš da je sve opet gotovo
A opet dobro je, “nije loše”
Ponovo ćemo s proleća, proleće ne košta
Zima je skupa
Deca, šta su deca videla i da li deca znaju broj hitne pomoći, vatrogasaca, milicije?
Da li deca znaju?
Da li znaju da sam u jednom trenutku
Uzela sve?
Jesam, u tom trenutku jesam
I sve sam
Uzela
Izvini
Ali noć je pala i noćni rituali će nas zaštititi od rđe, obgrliće nas
Nežno u mekanu svilu neprozirnog i deca neće videti ništa.
____________________________________________________________________________________
ANA SEFEROVIĆ (1976, Beograd) autorka je četiri knjige poezije: Duboki kontinent (2000), Beskrajna zabava (2004), Zvezda od prah-šećera (2012) i Materina (2018).
Koautorka je dve drame, kao i dve knjige poezije na engleskom.
Poezija joj je prevedena na više jezika i objavljena u mnogim časopisima i antologijama.
Živi i stvara u Londonu, gde je deo nekoliko umetničkih platformi.
čovjek-časopis 