ISTORIJSKA POMERANJA
Nikad se nisam potpuno navikla
da cigane zovem romima
ni crnce afroamerikancima,
ali se ipak obradujem
kad u moru sličnih ugledam
nekoga tamne puti
kao brata rođenog
na sunčanoj strani ulice
ponekad se setim priče
Svetu se ne može ugoditi
iz osnovnoškolske čitanke
i vidim
Tedija Ruzvelta na konju
a Crnca i Indijanca pešice
združeno napuštaju postolje
pred zgradom muzeja istorije na
Menhetnu, odlaze zajedno u neku od
mračnih muzejskih niša
konačno nevidljivi i ravnopravni
***
GLAD
U ovom času
milioni žena nezadovoljnih
izgledom izgladnjuju se
dok jedna, mala poput devojčice
isto odbija da jede
ćelijski zidovi rastu
dok se ona smanjuje
a možda je i obrnuto –
sve je pitanje perspektive
na civilizacijskom meniju
ovih dana opet nema
pravednosti
samo isprazne priče o
ljudskim pravima
s malim brojem kalorija
ni najbolje advokatice
poput Ebru Timtik
ne uspevaju da se odbrane
od mutavih anonimnih svedoka
osim da svetle na mračnom nebu
poput zvezda, meseca
i Hristovih mučenika
***
ODLOŽENO ZADOVOLJSTVO
Po savremenoj psihologiji
uspešniji su ljudi koji
u dečjem uzrastu
prihvataju čekanje na slatkiš, jer
ubrzo dobiju i dva
Strpljen – spašen
kazuje nam druga mudrost
Pa tako poučeni
zadovoljstvo spavanja
odlažemo za neku drugu noć,
smeštamo u zakucan drveni sanduk
na sigurnu dubinu
sa ostalim sitnim zadovoljstvima
Stojimo i mašemo vozu i nepoznatim
licima
pomalo plačemo al‘ ne propuštamo
pravo na
odloženo zadovoljstvo
na obećanu zemlju, na srećan kraj
***
PANACEJA
Kad je bol nepodnošljiv
Znalci kažu
Pomaže uteha uvida
U tuđe sudbine
Tužnije od naših
Lep je dan
Šetam gradom, ljubavi
Tumaram pogledom
Po umrlicama
Ne bih li ugledala
Tvoje lice
I potvrdila
Dosad neproverenu
Veru u vaskrsenje
***
NA DANAŠNJI DAN
Otprilike jednom godišnje
ubijem se od lepote
Jima Morrisona, njegove muzike
poezije snažne kao
što je i naša mladost bila
otprilike jednom godišnje
jer češće ne mogu podneti
prođem konc-logorima
obično su to dani oslobođenja
otvaraju se knjige
baš na određenim stranicama i
oči posle dugo
ostanu otvorene
zato i postoje datumi
da bi se uveo red
tamo gde ga inače
nikad ne može biti
_______________________________________________________________________
JULIA KAPORNJAI rođena je u Vrbasu. Objavila je tri pesničke zbirke: Živi čvor (2002), Belo sunce (2005) i Iz kapi mora (2019). Objavljuje u književnim časopisima. Od 2010. je član DKV-a. Živi u Novom Sadu.
čovjek-časopis 