GAVRANSKI GRAK
(tekst o usamljenosti)
Ispod odela tmurno telo
u džepu rupa
pejzaž kroz koji stupa
mali put od dasaka
jedna me reč uznemiri
druga dotuče
plava me smiri
a siva u san odvuče
na šta to gavrani krešte
ko zmija tesne svoje
svukla je noć haljine od zvezda
i tmuša gorka kroz vetar veje
hladno je to prazno u očima
na šta to gavrani krešte
slatko je sunce
pod crnim krilima
iz komšiluka valja se miris
pečenice od bundeve
odavno nisam kušao tu blagost
da su druga vremena
pozvonio bih na vrata
i zamolio za parče
***
PROGNANI I NEDOSTIŽNI
(poema vernosti)
1.
Raščupane su barbike utonule u mrak
ne možeš da zaspiš
deca teško crtaju cvet
koji samostalno raste ispred kuće
s čijeg se krova kovitla dim
toliko vedrine u prizoru
godinama nisi umrežila snom
osluškuješ
nema koraka u praznoj sobi
u tegli nekad majoneza
žubori kadifa i gerber
u akvarijumu leluja ribica
ko će nahraniti njenu usamljenost
sanja li ona da je u reci
nezaštićena staklenom pregradom
koju čistimo jednom nedeljno
jednom godišnje krečimo sobe u belo
jednom u životu napuštamo Boga
da proverimo koliko je pust ovaj svet
iza svih pregrada koje su nas snašle
odkad smo se spleli prognani iz bašte
u kojoj jedosmo voće koje nismo smeli
raščupane su barbike utonule u mrak
ako ti je teško da zaspiš
seti se šapata na jastuku
koji ti je svake noći donosio tople priče
da brže porasteš
a sad… poletimo zajedno
2.
Bio sam daleko
i znam šta znači biti odvojen
šta znači biti zauvek odvojen
tim strahom žive pesnici
i nedostižni mali gubitnici
na pustom ostrvu i deca postaju zla
na pustom ostrvu i monah je zabrinut
da je Bog gluv da je materija tek
pusto sklonište pred vetrom ništavila
3.
Koju frizuru da ti napravim danas
moja soba za snove širi se u ogledalu
nadima se dok ne pukne
u tužno lice na kojem
uvek kasno primetim promene
koju frizuru da ti napravim danas
prenežna barbiko deca će te na kraju dana
bezuslovno raščupati
4.
Kada je sunčano volim da vozim bicikl
ništa nije tako dobro kao brza
zdrava vožnja biciklom lišćem prekrivenim
puteljcima u prirodi
vožnja rolšuama je takođe dobra vežba
i možeš je izvoditi svuda:
kod kuće u parku na trotoaru
sve što ti je potrebno
veliki ravni prostor
glatke površine… i naravno
par rolšua
ovaj moj svet je dobra vežba
za onaj koji želim
5.
Pogodi gde se nalazim
Ovidije Solženjicin
nisam više siguran
da je decu dobro učiti
da sve stvari dovode u red
nasmešite se molim
ovom haosu
u kojem smo smešteni opaki
i ranjivi ko maslačak vetrom
sve nas otkida i nosi
gde nam niko ne pogađa misao
gde nam niko kada je naš zlatan
momenat upravo prošao
zalepi sličicu barbike na pravo mesto
pod rednim brojem s poleđine
Ovidije Solženjicin
videli su srednjevekovnu damu
u haljini boje neba u ponoć
odakle ih ja to gledam
6.
Šta nedostaje
sve nedostaje
hajde da se igramo
večnosti i smrti
šta nedostaje
sve nedostaje
učitelja i doktora
pođi sa mnom u prodavnicu odeće
izaberi večernju haljinu
za tvoju barbiku
šta još nedostaje
sve nedostaje
kad god pomisliš da me poznaješ
sve moje ružne navike
i moju nezgrapnost i ćutanje
hajde da se igramo
šta nedostaje
sve nedostaje
prognani i nedostižni
raščupani i svileni
šta nam nedostaje
sve nam nedostaje
utonulim u mrak
u ljubav u ljubav u ljubav u mrak
u ljubav u mrak
***
BIĆE SVE U REDU
Biće sve u redu
sve će doći na svoje mesto
ulice će uspavati automobile
oko ponoći
zvezde će vratiti grad
pijanom nebu
parkovi će opkoliti vetar
sa sviju strana
i on će se smiriti
na klupi
a gde je ta ponoć
gde nebo
vetar
to je manje važno
svuda je isto kada je sve u redu
kada je sve na svome mestu
i automobili su jednako parkirani
i zvezde pouzdano trepere
i vetrovi sede
mirno na svojim klupama
samo da je sve u redu
samo da je sve na svome mestu
niko ne umire
niko se ne rađa
bezbrojno smo malo
zaspali
i pokvarena ploča ponavlja
melodiju
biće sve u redu
sve će doći na svoje mesto
oni koji su bili tu ‒ još su tu
oni koji su otišli ‒ tamo su još uvek
i niko ne prisluškuje odjeke
u pustom hodniku
promene – kome trebaju promene
video sam čoveka jednom
kako sedi u fotelji na ulici razrušenog Groznog
video sam ga na televiziji
sedeći u potpuno jednakoj fotelji
njegove oči spokojno su govorile
biće sve u redu
sve će doći na svoje mesto
ispićemo u zdravlje
zaboravljenih u šumskom potoku
zapalićemo cigaretu
za ono malo para što nam preostane
kupićemo čokoladu deci
deci naše dece bar
ratovi su prošlost
ružni snovi su ratovali
posle ratnih filmova
ratovi su se završili
kao program
snegom koji treperi u efiru
biće sve u redu
sve će doći na svoje mesto
krevet koji smo kupili
i u kojem spava neko drugi
i krevet koji plovi
nizvodno od našeg detinjstva
i ona ruka koja nam je mrsila kosu
i ona ruka koja nam je štipala
belo meso
pisma koja smo poslali
i pisma koja nikad nismo dobili
noći koje smo propili
i noći koje smo štedljivo čuvali
za bolje sutra
ljubav koja nam je oduzeta
i ljubav koju smo oteli
sve će doći na svoje mesto
biće sve u redu
nanizano spokojno
kao noć u vatri ničega
kao u čizmi dobroćudnog Boga
čovjek-časopis 