IZVINI
setim te se
ne previše često
ali tu si
kad palim cigaretu
naručujem četvrto pivo
a nije trebalo ni prvo
ili dva sata posle
beznačajnog seksa
ako sam budna
za svoj rođendan, tvoj rođendan
kad se vratim sa putovanja
dok pišem, čitam
trčim, plešem
za vreme predstave
ne znaš šta sve stižem
u jednom danu
bežim od tebe i onda
te prepoznam u svakom
od svojih muškaraca
posle odemo ja ili oni
onako jadno
kako ljudi odlaze ponekad
setim se tvoje obuće
zarasle brade i raščupane kose
tada sam te poslednji put videla
Odakle ti krv na patikama, tata?
Ne sećam se. Ugazio sam u višnje.
onda ugledam dete
pored mlađe verzije tebe
na metalnoj klupi
sedi i gleda u tačku ispred
i pogled,
taj pogled
to je moj pogled
ja sam ga izmislila
u školi,
kad ostanem poslednja
i čekam da me pokupiš
posle treninga
kad te nema ispred
a ja ne umem sama
da se vratim kući
kad bi trebalo da me ispratiš negde
i u poslednjem trenutku
pojaviš se sa ružama
ako se uopšte pojaviš
mrzim crvene ruže
kad se mesec-dva
igramo porodice
budemo srećni
i onda samo ustaneš
opereš zube, namirišeš se
odlučiš da se napiješ
i to traje
i traje
i traje
i opet ukrug
onda ne živiš s nama
pijemo kapućino po kafićima
jedemo voće
puštamo ploče kod tebe
pa posle ne zoveš
po mesec dana
jednog popodneva
zazvonio je telefon
i stigle su vesti
imao si zelene oči
moje lice je tvoje lice
izvini,
ali ponekad je bilo
tako teško
voleti te
***
VRAĆAJUĆI SE IZ KUPOVINE
figura u žutoj haljini do članaka
širokih ramena pocrvenelih od sunca
izraženih ključnih kostiju
zaobljenih kukova i zadnjice
preko kojih se tanana tkanina
naizmenično zateže i premešta
pri koračanju
stiska na grudima
platneni ceger
i nehotice gnječi
svežu nanu, šargarepe,
praziluk i jagode
očiju zamagljenih od suza
levom rukom
sklanja kosu sa lica
nekoliko pramenova
lepi joj se za znojavo čelo
pokušava da se seti kada je tačno
postala nesrećna
i zarobljena u tom velikom gradu
sve je trebalo da bude drugačije
***
PONEKAD POŽELIM DA ME NEKO POLJUBI PRE DORUČKA
moji koraci ne vode nikuda
doputujem svuda vetrom
ne znam šta je dom
moje telo jedina domovina
***
GOSPOĐA DALOVEJ JE REKLA DA ĆE SAMA KUPITI CVEĆE
čini mi se, Virdžinija,
moja koža je
mnogo očekivala
pretrpela
ali nije zadebljala
nežna je
jutros su me
iz ogledala posmatrali
modri podočnjaci
izdaleka izgledam bolje
popodne
kupila sam cveće
bele lale, šteta što
nije bilo ljubičastih
sedam godina
sama sebi kupujem cveće
pravim večere za jednu osobu
i čekam
a želim
kućicu na moru
i mog čoveka koji peca
dok ja berem breskve
kaži, Virdžinija,
šta je moja istina?
____________________________________________________________________________
MARTINA KUZMANOVIĆ rođena je u Beogradu, 31.8.1990. godine. Diplomirala je na Građevinskom fakultetu. Nedavno je u okviru izdavačke kuće Enklava objavila zbirku pesama “Ovo telo je hotel”.
Takođe, pesme su joj objavljene i u zborniku Rukopisi 43, časopisima Dometi, Enklava kao i na portalima Čovjek-časopis i Astronaut.ba. Nekoliko puta je učestvovala na pesničkim događajima Argh i Pet minuta pažnje.
Trenutno živi u Varšavi.
čovjek-časopis 