I
(Licemerstvo)
Nјegove reči su palimpsesti
Ironičnog majstora rasvete
Drugo učini dok jedno kaže
Dželat poštenju što upućuje
Srdačno saučešće budućim
Izneverenim poverenjima
Ispod maske pristojnosti lјubi
Sopstveno dvoseklo ogledalo
Na razrokom jeziku lisice
Vreba Janus sa tvojim imenom
III
(Dosađivanje)
Prijatan osećaj bezvolјnosti
Besprekorno opružen u lenjost
Drži glavu na šestaru lakta
Nedelјa mu na leđima sedi
Kriza uzbudlјive razonode
Otuplјuje čula za misao
Da bi telo stavila u pokret
Monotonijom povraća višak
Vreme ugojeno ponavlјanjem
Koje ne proizvodi razliku
VII
(Brblјivost)
Previše je vetra u rečima
Jer nije svaki govor glas, niti
Svaki glas može značiti govor
Preti nam potop i slomlјen jezik
Buka što preplavlјuje posede
Zagušuje vazduh, uši, cevi
Salva verbalne nediscipline
Razoružava sagovornika
Previše je reči u rečima
Da bismo se mogli zaštititi
XII
(Netaktičnost)
U nesporazumu sa vremenom
Kretanje u zgrušanom prostoru
Neusklađenim ritmom donosi
Crnu sreću svojim postupcima
U raskoraku između sebe
Ovde i tamo sada i onda
Zavađen trenutak traži vagu
U beloj oluji peščanika
Čupavog boga olovnih krila
Trudnog od potonjeg naraštaja
XVI
(Sujeverje)
Koliko nas plaši sve ono što
Znamo i ono što ne vidimo
Toliko je vere u značenja
Vekovima dizanih do slike
Sloboda je prazan list hartije
Sa imenom nasleđenog straha
Nisi više onaj koji jesi
Ako mišlјu ne dotičeš boga
Ili veću skrivenu prazninu
Pred kojom ćeš hteti da zadrhtiš
XVII
(Gunđanje)
Vidiš li nesavršenost svega
Ili je pogled u meni slomlјen
Kad se jezik opremio da tka
Stih težine a ne olakšanja
Kao da ništa nije dovolјno
Lepo i dobro pred zadovolјstvom
Ovako inokosan otkrivam
Tajne sveta dostojne prezira
Samo kada ne bi bilo ovih
Reči što mi se suprotstavlјaju
XXV
(Kukavičluk)
U susretu sa izazovima
Kičma na kratkoj dasci od leda
Uzmiče drugačijim oprezom
Armija mrava bela od znoja
Dugim nogama daje se u beg
Metronom nervozno odbrojava
Veliki udes malim grudima
Tuđa srca u našim kucaju
Drhti gnezdo pod senkom rebara
Hladnim strahom podmetnutih jaja
XXVII
(Poznoukost)
Znatiželјa starija od stida
Ispred neprosvećenih podsmeha
Slavi trijumf u pogledu smrti
Horizontalnost knjigâ i reči
Otiče pritisnuta vremenom
Vertikalnost alatki i znoja
Povija se iskustvom dlanova
Ne znam zašto sam tu, tek postojim
Ja sam mlad, ja sam star, trajem sporo
Učenje se nije završilo
XXVIII
(Ogovaranje)
Glasovi natapaju zidove
Penju se kapilarnim silama
Uši dovedene do visokog
Stepena verbalnog usijanja
Svrbe pod oštrom karikaturom
Imena oko kojeg obleću
Uposleni crveni jezici
Pečeni na razgovetnoj vatri
Besne reči traže usidrenje
U štucanju prizvanog odsustva
___________________________________________________________________________
BRANISLAV ŽIVANOVIĆ (1984, Novi Sad), objavio je knjige poezije: Pogledalo (2010), Crno svetlo (2012), Sidro (2017), Pesma galiota (2019). Živi i radi u Novom Sadu.
čovjek-časopis 