NEKADA SMO ŽIVELI SAMO ZA SUBOTU UVEČE
Još samo devedeset pet dana i
Imaću dvadeset četiri
Učim da se prilagodim
Više ništa nije toliko burno
Impulsivnost je umorna i nezadovoljna pored mene
Kaže napušta me uskoro
Ne može više da me podnese.
Stižu neki čudni dani
sve je pod uticajem manjka energije
Ptice bezvoljno mašu krilima
Pozdravljaju sunce i veruju da su srećne
Dobro je da postoji muzika
Da napravi balans
Da isključi tegobu
Pruža mogućnost odlaska na mirna mesta
Vredna restarta.
Subota je i grad je živ
A ja sam ostao kod kuće
Dovoljno je da shvatim da stvari polako počinju da se menjaju
Nekada smo živeli samo za subotu uveče
Da poteku reke piva
Pravimo gluposti i smejemo se na svaku prokletu stvar
Humor se sveo na jednostavnost
A vikend je sve redje opcija.
Još samo devedeset pet dana i
Imaću dvadeset četiri
Prvi put sam zaplakao decembra 96-te
u 12:51
Posle toga sam prestao da brojim.
***
AUTOAGRESIJA
Neko vreme bude mirno
Onda opet krene tumbanje po glavi
Večiti bubanj ne prestaje da lupa
Misli protiču brže i seku stvarnost
Uvek se desi u pogrešnom trenutku
Baš onda kada je veče predviđeno za sreću.
Subota više ne ume da me voli
Prevario sam je po ko zna koji put
Stalno joj predlažem trojku
Ona ipak ceni monogamiju
Pa se do jutra volimo samo autoagresija i ja.
Bilo bi lepo da je život nasmejan
Kao na slikama.
***
NE OPTEREĆUJ SE, VUDI
Voz za ništavilo
Čekaju dvoje
Starija gospođa pravi dva koraka
Tamo ovamo
Ne misli o kiši napolju
Lik ima zamišljenu liniju
Hoda do kraja hodnika i nazad
Ćute, tako divno ćute
Pojavljujem se i kvarim ugođaj
Spuštam se pokretnim stepenicama
U ritmu bluza
Tom Vejts ide pogrešnom stranom puta
A saksofon peva prave note.
Sve mi liči na amaterski prikaz
Prolaznosti života.
Uloge su odavno podeljene
Ovde nema Vudija Alena
Da nam kaže:
Usamljenost je to što nas muči
Znamo to i sami.
__________________________________________________________________________
STEFAN KIRILOV rođen je 1996. u Vršcu 1996, gde je i proveo najveći deo svog života. Objavio je zbirke poezije Sve je baš lako (Presing izdavastvo 2017), Pion sa margine (Nova poetika 2018), Raštimavanje (Nova poetika 2019) i roman Napuštajući Vetrograd (Nova poetika 2020).
Pesme je objavljivao u časopisima Blacksheep.rs, insp, Outloud, Džabaletan.
Trenutno živi i radi u Beogradu.
I dalje misli kako će saosećanje jednom spasiti svet.
čovjek-časopis 