KRATKA PRIČA SANJE RADULOVIĆ: GRANICE

„Kako me nervira ovo čekanje!”
„Možda nije trebalo da krećemo prije jutra.”
„Mislio sam da je bolje ovako.”
„Prestani da otvaraš taj prozor, hladno mi je.”
„Upaliću grijanje.”
„Onda će mi biti pretoplo.”
„Nerviraš me i ti.”
„Uvijek si nervozan kad putujemo.”
„Vidi onu budalu! Naš narod je lud!”
„Kako znaš da je naš?”
„Čim je ostavio auto i izašao, mora biti naš. Džabe trube ovi iza mene, ne mogu da mrdnem.”
„Pusti nam neku muziku.”
„Hoćeš li i vino da ti otvorim?”
„Može, ima tamo ono za Dragana, kupićemo njemu drugo.”
„Može li ova stanica?”
„Nađi nešto življe.”
„Traži sama. Sad ću da mu jebem majku!”
„Haloooo, smiri se. Ne izlazi. Ne smiješ da pušiš na graničnom prelazu.”
„Kilometrima smo daleko od granice.”
„Pretjeruješ kao i obično. Najkasnije za pola sata stižemo. Uđi u auto!”

***

„Što ćutiš?”
„Pa jebem ti praznike!”
„E juče mi je na Instagramu pisao jedan lik.”
„Šta hoće? Ne, gospođo, ne treba mi prati stakla! O, joooj!”
„Ne slušaš me?”
„Ma, vidiš da mi se sad i ova nakačila.”
„Nekad su seksi ribe, u kratkim šorcevima, prale stakla.”
„Šta hoće taj lik, pitao sam te.”
„Da idemo na kafu. Kaže da imam dobre noge. I da je šteta što ne nosim štikle.”
„I šta si mu rekla?”
„Da sam matora za njega. I da sam u braku.”
„A on tebi da nisi i da izgledaš mladoliko.”
„Kako znaš?”
„Klasična muška žvaka.”
„Nisi ljubomoran?”
„Ma, ‘ajde ženo, pusti me. Idi brate mili, ako negdje ima bolje, idi slobodno.”
„Brak umre kad se muž ženi obrati s brate. Previše smo se sprijateljili. Pobratimili, takoreći. Gdje je tu prostor za erotiku, nježnost?”
„E nek si se pomjerio pička ti materina. Šta kažeš?”
„Ma, ništa. Nije bitno. Ionako me nikad ne slušaš.”
„Slušam te. Ne znam šta hoćeš od mene, da ti pravim ljubomorne scene? Da l’ si normalna?”
„Ne bi bilo loše da ponekad budeš malo i ljubomoran, da znam da ti je stalo.”
„To tebi treba da znaš da mi je stalo?! E, sačuvaj bože!”
„ Pa šta je sad?”
„To što ne izbivam s posla da vam ništa ne fali, to ništa ne znači je l? Ne znači ništa, pitam te?!”
„Nemoj da vičeš. Znači, ali nije sve u lovi. Treba mi i pažnja.”
„Da, da. Sad tako pričaš kad si slistila svu lovu s kartice.”
„Pa rekao si da kupim nešto sebi i djeci za Božić. Nije tako svaki dan.”
„’ Ajde hvala bogu da ste se sjetili da otvorite i ostale prolaze inače bismo stigli na ljetovanje ovim tempom.”
„I dalje me ne slušaš?”
„Nije Božić svaki dan. Čuo sam te. Ali svaki dan je klopa, krpice, kozmetičar, frizer, engleski, njemački, korejski, kundalini joga, zumba, kurac palac.”
„Uskoro ćemo doći na red. ‘Ajde smiri se. Muvaju li tebe neke ribe?”
„Ma jok.”
„Juče ti je stigla poruka?”
„Kakva poruka?”
„Falićeš mi. Mrzim praznike.”
„Meni?”
„Da, tebi.”
„Ma to je neka greška.”
„Nije greška.”
„Kako znaš?”
„Poslala sam odgovor.”
„Kakav odgovor? Ti si luda žena!”
„/Fališ i ti meni. Samo još ovaj put. I onda sam tvoj zauvijek./”
„O, svašta!”
„Onda je stigla druga: Pio si? Odgovorila sam: Ne, dušo. Ona meni: Nikad mi nisi rekao ništa slično. Ja njoj: Nisam htio dok ne budem siguran. Odlučio sam./“
„Prekini! Sad je stvarno dosta!”
”Onda je pozvala i maznim glasom rekla: Dušo… A ja njoj: Tušira se.”
„Ti si zaista luda. Daj mi pasoš.”
„Nemam.”
„Ne glupiraj se. Sad smo mi na redu.”
„Zaboravila sam ga.”
„Namjerno mi ovo radiš!”
„Ne, dušo. Falićeš mi za praznike!”
„Gdje ćeš? Lude žene, majko moja. Uđi u auto. Uđi kad ti kažem! Vratićemo se kući. Objasniću ti sve!”

________________________________________________________________________

SANJA RADULOVIĆ (Tešanj, 1975.) piše i objavljuje poeziju i prozu. Nagrađivana.
Nagrade i pohvale za kratke priče na regionalnim konkursima:
– I nagrada na 6. međunarodnom konkursu časopisa „Avlija“ Rožaje za najbolju neobjavljenu kratku priču u regionu za 2016. za priču pod nazivom „Nomad na štiklama“
– Pobjednička priča „25. pesničkih rukoveti” u Negotinu 2017. , priča pod nazivom „Voz”
– II nagrada na konkursu „Zijo Dizdarević” Fojnica 2017. za priču pod nazivom „Oblačić”
– Pohvala na konkursu „Marko Martinović Car” Vitez 2018. za kratku priču pod nazivom „Ahmet Šabo u nama”
– II nagrada na 8. međunarodnom konkursu časopisa „Avlija” Rožaje za najbolju neobjavljenu kratku priču u regionu za 2018. za priču pod nazivom „Gazda”
– I nagrada na konkursu „357” Beograd 2020. za kratku priču „Amerika (ni)je rad i znoj”
Objavila je knjige: „Lepet krila majke ptice” (2015, poezija), „Prstohvat maslačka” (2017, poezija) i „Nomad na štiklama” (2018, kratke priče).
Članica Udruženja književnika Republike Srpske.
Pohađala radionicu kreativnog pisanja „Hila” (predavači Srđan Srdić i Vladimir Arsenić) u sezoni 2019/20.
Živi na relaciji Doboj‒Beograd.