LJUDI
Ljudi s glavama u nebu
S nogama u reci
I dažd udario
Natopio manžetne
Puni vode civilizovani rukavi
Podignute kašike prema bogu, blagostanju
Srećne kašike letopisne
Trupovi gipki, uski, hrastoliki
Petlovi, medvedi, bikovi i jarci
Na obalskoj terasi
Ćute ili ruje, huču
Greju šaketine jako, piljeći u dlanove
Mladi, vatreni, igraju oko vatre
Sumanuti sportisti
Udaraju nogama
Pomeraju zemlju
Pod tabanima kao da je tempirana bomba
Bomba pozlaćena filozofijom
Suma senovite mreže puna riblje struje
Žive Lade, Deve Ježibabe
Vučiji putevi kroz klisure
Podižu se i spuštaju, dišu
***
ZEMLJA
Zemlja trave, breg čarobni ˗ ženski
Župica u stomaku
Meki klinovi u noktima
Koštani noktići u čorbi plivaju
U glini puž-hijeroglif, dlaka, dlačica
Špijunsko oko svetli, svetluca
Tama pećine spava dubokim snom Altamire
Lav zeva
Krilo papirusa muklo zbori
Tiho puca
Bronzane figurine plešu na podijumu
Mlaz disko kugle iz bezubih usta
U krugu zemlje
Probija oklop kornjače
Hici proganjaju horde mesožderske
Leti roba iz ruke u ruku
Lete pete i kose
Sastrugane, raskidane
Iznad tla, iznad vetra
Prema vilicama sveta
***
VATRA
Gnezdo vatre u ustima zemlje
Usta užarenih jezika
Okolo kolo krugovečno u transu
Svi se držimo za ruke
Ćutimo
Grešili smo
Natrag se ne može
Samo se vatra čuje
Tela pod njom gore snagom Sunca
Pucketaju elektronski procesi
Varniči smrt pred našim suzama
Uvek plačemo
Možda će nas vatra pročistiti
Hladimo tabane opaljene
Gazimo po kamenu akvanautičkog feuda
***
GROB
Sit vuk
Maločas proždrao dete
Grob bez kuće
Rekoše da su ga sahranili
Tvoraše ga iz smrti
Piše na tele-uređaju
Zar ne vidiš?
Terminali su besmrtni
Poput mitova
Sa zmijama u glavi
Sa psima u šakama
Sanjamo Ostrva Srećnih
Narod priča
Zagrizao je svet
Bio je zvezda
Zlatna brošura
Pod kamenim bregom
Tumulusi istorije
Tumulusi đubreta
Umro je umesto nas
Kadar da trpi naše grehe
***
SVEDOK
Razmere i odnosi među stvarima se menjaju
Svetlo je na svedoku
Onoga što je video
Ljudi su skinuli šešire
Ogledalo ukazuje da su prisutne još dve figure
Obe ulaze u sobu
Hrist sve vidi, govori jedna žena
Hrist nosi monokl
Mermerni anđeli pevaju u visokom okovratniku od kaučuka
Mali beli psi trče okolo
Beznadežno je
Sluge požudno lažu
Pale cigaretu za cigaretom
Žuti prstići podrhtavaju na vetru
Kao da kroz njih prolaze mali elektrošokovi
Svedok blene
Na nivou jedne krave čedne
Pije smuti
Zapljusnut božanskim svetlom reflektora
***
ŽENE
U sutonu rituala
U primisli morske pene
Krasne femine
Vite na plaži sa palmama
Pevaju glasovima papagaja i drugih ptica
Stvarne i izmišljene
Milostive, zle
Na nežnom božanskom ražnju Zemlje
Tucaju kosti svojih muževa
I naiskap prah piju
Osnažene
Izgaziše bregove i armirane betone
Poput teških ovaca
Poput rasutog belog kamenja
Jajaste bliznakinje, pčelice
U mirisu slatkog svetog oriflejma
Što svetluca na njihovoj žućkastoj koži
I potamni od piva, gotike, splina
Na kraju dana
Na kraju civilizacije
***
OSTACI
Na brdu iza zamka
Logor je
Uređen život
U kraju ravnom, aluvijalnom, močvarnom
Bude se vodozemci
Trljaju oči amfibije
Turističke krovinjare pevaju neke leve pesme
Drevna pustoš je pala na naše žuljeve
Odblesci popodnevnog sunca
Unutrašnjost badema na začaranoj terasi
Gorući suncobran koji se raširio kao sanjanje
Pred otkrićem, suzdržljivo
Na dnu
Prema reci
Pružaju se metalne gusenice
Skarabej, mumija, tajna
Zrno bisera
U suzici koja odzvanja
Podiže metež
Ostaci
Kriju se u tmini
_______________________________________________________________________
JELICA KISO objavila je dve pesničke knjige: Crna sreća, 2010. u ediciji Prvenac (SKC, Kragujevac) i Gvozdeni tanjir, 2015. u ediciji Najbolja (Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva).
Njena radio-igra Ćup, testa, vrč premijerno je izvedena 2017. godine na Radio Beogradu 2 u okviru Dramskog programa.
Radi kao profesor Kulturologije u Beogradu.
čovjek-časopis 