TVOJ OTAC JE ROĐEN ISTOG DANA KAD I MOJ OTAC
Tvoj otac je rođen istog dana, iste godine kad i moj otac
Kad smo za to saznali, bili smo ubeđeni da je
U pitanju sudbinski znak:
Dva muška tela rođena
Na dve različite zemaljske tačke
Ali rođena u isto vreme
Koja će odigrati ulogu u stvaranju
druga dva tela
Jedan za prvo
Drugi za drugo
Koja će mnogo kasnije potom
Najpre biti aristotelovska jedna duša
u dva tela
A onda ubrzo
Postati jedno telo
A onda ubrzo
Opet dva odvojena tela
I nikad neće biti
Trećeg tela
Tvoje telo će biti negde
Daleko od mene
Na primer
U gradskom prevozu bezličnog
srednjoevropskog grada
Na terasi studentskog doma
U maslinjaku s voljenom ženom
Moje telo će biti
Za hladnom fakultetskom katedrom
Na autoputu
U mislima drugih nevažnih tela
Moje telo će se uskoro
Rascvetati kao meso smokve
Sasvim nežno
I bešumno
S tvojim telom
Ne znam šta će biti
***
PTICE LETE NOĆU
Više nemam snage da rastem i počinjem ispočetka,
želim da se zaustavim u naivnom i sentimentalnom,
u detinjem, kad me je još zanimao način na koji svet
funkcioniše, da se vratim u trenutak kad sam prvi put
za sobom ostavila kapljicu krvi na dasci klozetske šolje.
Kada ću ponovo osetiti vazduh čist poput obrisanog noža,
kada ću osetiti vonj ulice po psećoj mokraći razblažene kišom?
Dane provodim zagledana kroz prozor
i sve sam prozrela:
Svrake se rasprše sa grana i označe početak jutarnjeg zla,
kasno popodne zaljubljeni mladi muževi vade namirnice iz gepeka,
ptice lete noću.
Želim da mi ponovo bude neobično što te vidim odevenog
i prekrivenog, da krv prođe kroz telo svih devedeset puta,
jer granica koja nas deli nekad je stvarna,
a nekad zamišljena linija, zgrušana krv vremenom će
otpasti s kože, znam tačno šta treba da uradim i kažem
ali ne znam odgovor ni na jedno pitanje
***
RITUAL PRED SPAVANJE
Mlaz tuša između nogu u akustičnom kupatilu
huči kao orkanski vetar.
Namazaću sebe čudesnim kremama i praviti se da su
u pitanju egzotični balsami i neprocenjivo miro.
Religiozno ću naneti najpre anticelulit gel,
Da koža odmah najvažnije upije i počne da vodi
krstaške ratove protiv strašne pošasti.
Zatim, mleko za telo, tek na kraju ulje
Jer ulje valja poslednje mazati,
ono zaključa negu i obezbedi divni zaštitni sloj,
Baš onaj kakav mi je potreban:
razgovarala sam s hemičarima i farmaceutima.
Lelujavo i tobože samozadovoljno uputiću se ka sobi,
čistoj postelji,
kao da me u njoj čeka neko vanredno čudo, ili
Neko rešenje koje će se poput lepka
po meni lako proliti
i sastaviti me iznova
___________________________________________________________________________
KATARINA PANTOVIĆ rođena je 1994. godine u Beogradu. Osnovne i master akademske studije završila je na Odseku za komparativnu književnost sa teorijom književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde je trenutno na doktorskim studijama. Piše i objavljuje književnu kritiku, esejistiku, naučne radove i poeziju u periodici i naučnim zbornicima. Za svoju poeziju, naučni rad i uspeh tokom studija dobila je brojne nagrade. Član je uredničkog odbora izdavačke kuće Treći Trg. Živi i radi u Beogradu i Novom Sadu. Objavila je pesničku zbirku Unutrašnje nevreme (2019, Matica srpska).
čovjek-časopis 