NASLEDSTVO
Grčevito se držim za sve što će da prođe,
Za krzno boje mandarine, za kosu,
Za ove prste i za glavu
Lenjost se rasipa i zadobija oblik mog tela
naspram upornosti s kojom se zalećem
u prva vrata,
koja bi me primila
Nasledila sam od majke široke kukove i neutaživu želju
Za ljubavlju
***
NIKAD SAMLJI NEGO KRAJEM JULA
Ivan V. Lalić
Krajem avgusta i početkom septembra
Nedelja godišnjeg kalendara kad
nemir ključa na trideset stepeni a
iza datuma se nazire kraj gori od onog
kad su mislili da je zemlja ravna ploča
Celo leto sam sedela i čitala poeziju
devojka koja je izbegla i piše o
velikim požarima i hrabrim majkama
Čitala sam i nazive WIFI-ja sa kojima se
telefon slučajno i naivno poveže
iskrenije nego ti i ja
Živimo u istoj kući ali mi smo
dva zatvorenika u dalekim tamnicama
samo nas isti čuvar tuče
Mama, ne znam o čemu misliš
Znam da
Ti i ja nikad nećemo izbeći preko reke
sela ili grada
Samo jedna od druge
Nikad samlji nego kad se leto širi i lomi beton
a nijedan malter neće popuniti
Dane koje smo oprljili vrelinom.
***
NIJE NAM LEPO, NEMA SIGURNOSTI
Možda samo u blizini benziskih pumpi,
24h svetlost i kafa, miris lepljivog poda
mi imamo lepe oči,
a to je tako nevažno,
jer sve je opasnost za mekanu ljudsku glavu.
Nekad mislim ne umire se tako lako,
Nekad samo zaspiš
Nekad mogu da te slušam,
Nekad me samo zamrse tvoje lokne.
Zovem te da ti kažem,
Redovi su kolona mrava i
očajna sam na pomisao o nasilju,
Počinjem da vrištim i svrbe me tabani,
Ti kažeš dobri su filmovi,
Samo me pokreni,
Jer neću ništa više da naučim.
***
RAZVOJ
Trošim svoje resurse na tebe
Svoje prirodne resurse
Ti si rudar, a moje srce je
crveni bakar
Požari lako buknu ispod zemlje
Ti obično kosiš
Pod jarkim suncem sa znojem u očima
Sa suvom travom pokosiš i cveće moje livade
Ti si buldožer koji
Sravni sve
brežuljke na svom putu
Ti si bušan oluk koji me rasipa
svugde po zemlji
Koliko ću još moći
da se obnavljam?
***
DETINJSTVO
Nedostaju mi ogrebotine na kolenima,
na stopalima
i neko da mi kaže
da će zarasti.
__________________________________________________________________________
VIKTORIJA ĆOSIĆ (1998, Beograd) svima preporučuje da pročitaju knjigu Sto slučajeva Danila Harmsa. Studira italijanski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pohađala je radionicu Ognjenke Lakićević. Objavljena je u zborniku Rukopisi 42 i 43. Želela bi da prevede više pesama Alde Merini. Njene omiljene reči su ranjivost, održivost i razumevanje.
čovjek-časopis 