SNEVAČ
Smisao je sna nepoznat snevaču.
Sanjala sam da smo negde odseljeni.
U ćošku od vlage stešnjeni.
Hodam teturavo po ivici pruge.
Jedini putnik si u vozu koji kroz mene prolazi.
Ostavljaš moje čulo sluha da podrhtava za tobom.
Neko u tvoje ime ubacuje anonimnu poruku ispod vrata.
Udišem život tim okrutnim rečima.
Ostavljaš moje čulo vida da slepi za tobom.
Bledo ubledim.
Tvoja meka koža silazi niz požarne stepenice.
Ostavljaš moje čulo dodira da se razboli u tesnoj ulici.
Nikli su jorgovani.
Govorim ti da im utišaš cvetanje.
Ostavljaš moje čulo mirisa da uvelo satruli.
Dve devojčice mi se sažale.
Nude mi ušećerene jabuke.
Ostavljaš moje čulo ukusa da u kutnjaku bolno urasta.
Otišao si i usput bacio moje osnove.
Sanjala sam da ti se odjednom gubi trag.
Posvuda je magla.
Dozivam te. Promukla sam. Gušim se.
Posvuda je magla.
Sa leđa mi prilazi doktorka iz detinjstva.
Kori me. Zašto ne čuvam svoja pluća.
Sutra ću otići na kontrolu.
Samo da svane.
Vraćam se u sobu. Lupam vratima.
Broj je 6 u ogledalu 9. Zato se ne vraćaš.
Sutra ću tužiti hotel.
Samo da svane.
Oko grančica od nogu stvara se bara otopljene vode.
Sutra ću kupiti jače cipele.
Samo da svane.
Ostavljeni mladić peva serenadu pod prozorom.
I ja sam ostavljena, pa ne pevam kada ne umem.
Sutra ću mu to reći.
Samo da svane.
Tražim mrvice koje nisi bacao. Nespreman si zaturen.
Sutra ću ti pokazati kako da ostaviš trag.
Samo da svane.
Kačim letke po mršavim banderama.
One oko sebe obavijaju tvoj lepi lik.
Sutra ću, samo da svane.
Smisao je sna nepoznat snevaču.
***
LJUBAV U IZMAŠTANOJ TEORIJI
Kada bih saznala da bolujem
od neke leka joj nema bolesti
Otišla bih na taj tvoj fakultet
kao prava revolucionarka najstrašnije protestvovala
dok ti ne izdaju diplomu
Pa da i sam shvatiš
da nisi želeo njome da se okitiš
Na lepe bih oči uzajmila džinovsko vozilo
prikladno za spržene italijanske magistrale
mada nikada nisam razumela taj poriv
koji ti budućnost podgreva
Ionako je ovo samo jedna ljubav u izmaštanoj teoriji
Božansko bi italijanstvo od tebe napravilo
smrtnika opijenog lutalicu
Povukla bih Princa za njegov muzikalni rukav
da ti talentovano odsvira voljeni Purple rain
Da ti se uši hidriraju od bučnih trubljenja
za usijanim volanom
Znam ja za Princa, pustite me da završim uobrazilju
Ionako si uvek imao izvrnute prohteve
Kada bi napokon otkrio ko stoji
iza tvoje suludo ničim izazvane sreće
Sačekala bih da me još malo omrzneš
A zatim bih te lukavo preduhitrila
i kao najčasniji vitez
proburazila sopstveno srce
_______________________________________________________________________
TIJANA MILJKOVIĆ rođena je 1992. godine u Kraljevu. Pohađala je Gimnaziju, zatim Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. Trenutno predaje u školi stranih jezika.
čovjek-časopis 