Month: July 2020

ČIČA BOBAN

Čiča Boban sedi sam za stolom
i čeka da provri voda
na ringli što tinja kao njegovo strpljenje
tih i poguren
ponekad čuje glasove
odakle i čije nije siguran
dovoljno je ostario
da u zgradi više nikoga ne poznaje.

Posmatrao je jednom neku omladinu
nove podstanare kako unose stvari
šta li će sad i ovi mislio je.
Zaboravio je kako su on i njegova Jela došli
sa dve vreće na ramenu
radio je tad na stovarištu
ona je čistila gospodske kuće
godinama su se selili
i trpeli su mnogo ali sve zajedno.
U tuđem potkrovlju sve su imali
bili su tada srećni
život je bio pred njima.

Stari regal zauzima mu pola stana
pun je fotografija parnica alata
razglednica košulja netaknutog escajga
duboko u njemu je sve
što je tokom godina izgubio.
Čiča Boban je navikao na praznu kuću
svoju Jelu sahranio je pre deset godina
dece nisu imali.
Okrenula se jedne noći na drugu stranu kreveta
i ostala tako da gleda
u veštačko cveće na noćnoj stalaži.
Nije ga Čiča Boban odatle sklonio
ne vene
i ne smeta mu.

Godine prigrle sve navike
voli čiča Boban tako sam da posedi
na klupi ispred svoje zgrade
tu mu je i mir i sunce
bulevari i trgovi ga odavno ne očekuju.
Posmatrao je jednom masu
ispred novog tržnog centra
balone konfete maskote
decu koja trče i roditelje za njima
ništa mu to nije bilo jasno
ali mu nije bilo ni krivo.
Što da se ikome zamera
kad neće tamo ni ulaziti
nije to za njega matorog
može mu se ko i smejati.

Vreme meri prema praznicima
u crkvu ode samo da zapali sveću
svaki put jednu više.
Prijatelje je ispratio
Lazu konduktera pre par meseci
znali su da se posvađaju pre kraja partije šaha
poslednju tako nisu ni završili
bilo mu je krivo zbog toga.

I pitao se tih dana
šta znači sve ovo
jedan po jedan čovek odlazi
a on ustaje svakog dana
ali nije dozvolio Čiča Boban da ga to savlada
morao se obrijati čim se umije
nijedan dan nije preskočio
još otkako je služio
u Jugoslovenskoj narodnoj armiji.
Nije tada bilo vrdanja
znao se neki red.

Čiča Boban zazire od Vatikana i komunista
njemu je sve to jedno isto
kaže i ovi sad što nas jašu su neki njihovi
ne bi tako Srbin na Srbina
mada mu ni njegov narod ne valja
nije to taj narod
ovo je neki drugi narod.
Dalje od toga Čiča Boban ne ide
prošlo ga je i to
kako je ostario.

Jedno veče sanjao je kako se penje i penje
sve do potkrovlja zgrade
video je neku decu koja nisu njega
ni čula udarce štapa o pločnik
igrala se pred njim deca
pa zamakla niz pust hodnik
odjekivali su glasovi
uzalud ih je dozivao
tama se sa svih strana obrušavala ko crnica.
Jutrom se dugo čudio
zašto bi išao dalje od svog prizemlja.

Čiča Boban sedi za stolom
čeka vodu da provri i čeka poštara
da donese račune za struju
on je redovan platiša
država mu nema šta zameriti
ni on njoj
mada ponekad pomisli na rat
ne zna odakle mu to
puni vozovi koji beže ka selima
zbunjeni ljudi se tiskaju uz prozor
i on gleda sa njima
maše poslednji put svom gradu
ići će kud i drugi
onda se čudi čudu
šta mu sve to treba
saspe pola pakovanja
makarona u lonac
i zagleda se u ulje
dok poigrava na vodi.

***

GNOSSIENNE NA LINIJI VIDIKOVAC-KARABURMA

Pognute glave klate se na koncu treće smene
blagosloveni su samo oni kojima ne smeta truckanje
ostali će sačekati dok stignu do kuće
nije čovek zlurad da opsuje prve zrake
kad jutrom provire kroz zapeklo okno
ali ne može uz njih baš ni da zaspi
umorna je čak i balavurdija
vraća se sa pijanke bez dinara u džepu
svi ćute
uputili se nekud bez pogovora
bunovni u susret jutarnjoj magli.
Kad bi vozač na razglas pustio Satija
da se razlegne tromo, lirski niz drhtavu konstrukciju
zaglušio bi škripu metalne harmonike
što u nevreme opominje da će sve da se otisne
smekšao bi staklo pod umornim slepoočnicama
ili bi makar kao na filmu
malo dao ovoj bedi na značaju.

_______________________________________________________________________

ZLATKO STEVANOVIĆ rođen je 1989. godine u Užicu, srednju školu završio je u Požegi. Osnovne i master studije završio je na Filološkom fakultetu u Beogradu na katedri za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima. Jedan je od osnivača književnog društva „Orfisti” sa kojima je organizovao skupove analitičkog čitanja autorske književnosti. Poeziju je objavljivao u književnim časopisima i zbornicima (Eckerman, Astonaut.ba, Stagiornale, Čovjek-časopis, Portal Strane, Disovo proleće, Trag, Vesna, Afirmator, Pesme iz magle). Uživa u muzici i svira bas gitaru. Njegova prva zbirka pesama zove se „Dnevnik u osam” (Darma books, 2019).