D’ISPLAHNEM SAMO
Imaš li vode, pitam, upalu mišića.
Imam, imam, kaže, čuješššš?
Ali, jedva sam ustala, što?
Dobro je.
Nisam popio sve u ovom gradu.
Nosi se, Rastko.
I ti, i tvoja lutna prastkozorja!
Život u rastkoraku sa sobom,
tvoja rastkrojenost,
i rastkorenjenost!
Rastkalašnost i rastkućenost!
Evo, ja ću da ti potvrdim rezervaciju!
ʼalo, hemijsko Čistilište?
Da, da potvrdim.
Lončar.
Lončar, ne Končar.
Sa T, da, RasTko.
Ne znam koliko će ostati:
Jutros se probudio,
i probao krv svoju,
oči,
mozak svoj da popije.
Sam je sebi i vrana i tašta.
Vide mu se rebra!
(Očigledan materijal za harem.)
Zovu ga da bude modna ikona u Toskani –
preko dana strašilo u maslinjaku,
naveče Bahus i Hendles
koji u vinu nalazi kurje oko
kakve drusle gazačice grožđa.
***
BOEZIJA
Nisam ja sišao s uma.
Da li sam se na njega kad i peo?
Vidiš li me kad srećnog – to je gluma,
unutra se raspadam. Deo po deo
na… Na leđima vezane rukave košulje…
na podstanarke na dnima čaša…
na urlik pseta, na ludilo rulje
na bezbroj očajničkih očenaša…
I dom svoj dižem pod tuđim stolom…
Bogu se obraćam sa: “Izvini?!”
Nazvah se trinaestim apostolom,
a sakrivam skota u suštini
Uskrsnuću iz nekog podruma,
bagrema, i belih rada napiti se.
Nisam, ja, sišao s uma.
Ja sam s njega pao u ambise.
______________________________________________________________________
RASTKO LONČAR (1993, Knin) objavio je knjige pesama „Nervi od volframa“ (2017) i „Sumovrat“ (2020). Za prvu knjigu nagrađen „Stražilovom“ i „Matićevim šalom“. U uredništvu časopisa „Noema“ i „SRP“, te glavni i (ne)odgovorni urednik portala Poenta i organizator Novosadskog festivala knjige. Živi i radi u Novom Sadu.
čovjek-časopis 