SARA KONOR
Jure me vukovi
Za petama su mi
Dahću mi gladno i pohotno za vratom
Bale im cure kroz zube
Ali ja sam Sara Konor
Ratnica
Terminiram terminatore
Nosim pušku ‘mesto kecelje
Sužava me u struku
Štitim Crvenkapice, Ivice i Marice,
Zlatokose devojčice…
Rađam ratnike
Rađam Ratnice
Ja sam Sara Konor
Majka mučenica
Menjam svoju slobodu za pelene
Dajem je za budućnost te piskutave životinje
Neustrašivo, neprikosloveno
Konzumiran svoje paranoje k’o bensendine
Gledam Sudnji dan pravo u oči i smejem mu se
Svet je odavno mrtav
Pravim novi iz pepela svojih pregorelih želja,
istopljenih snova i slomljenih nadanja
Stari bacam pod hidrauličnu presu
Gledam Sudnji dan pravo u oči i plače mi se
Ja već živim apokalipsu
***
BABINE
Crveni konac oko ruke
Beli luk i nož ispod jastuka
I komad zagrižene pogače
Protiv uroka
Pevac ispečen s glavom
Da ne luta k’o bez glave
I tri zalogaja glavice crnog luka
Da, bože zdravlje, bude sita
Četrdeset dana bez kupanja
Četrdeset dana bez poseta i izlazaka
Mitski brojevi čuvaju bolje od kerbera
Posebno prljave majke
Nju kupam vodom u kojoj sam pre tog kuvala jaja
Jaja posle tri puta posolim pa pojedem
Bez mleka
Njime polivam bedra i sipam u cipele
Da mi dojke, bože zdravlje, nabreknu
Na prag sam nakapala krv
Onu moju porodiljsku
Lohijama sam napojila i zmiju čuvarkuću
Sad ujeda i obične babe
A ne samo veštice
Tuđu krv ne primam u kuću
Da se dete ne ospe
Samo pite s jabukama
Da se, bože zdravlje, uda
To je za tek rođene devojčice najvažnije
***
POSTALA SAM SVETICA
Hodam po vodi
Pa je pretvaram u vino
A vino u krv
Grm gori kad me vidi
A ikone puštaju suzu
Koja gasi požare
Postala sam svetica
Trebalo je samo još jednom raširiti noge
Ništa više
Bremenita se devet meseci peti ka Golgoti
Doći sa vrbinom grančicom pred lekare
Ništa više
Pustiti ih da me razapnu na porođajnom stolu
Ukucaju eksere u matericu
Kopljem probodu međicu
Ništa više
Posteljicu iščupaju golim rukama
Trnov venac postave na pupak
Ništa više
Trebalo je dahtati, gurati, vrištati, plakati
Gubiti svest i krvariti
Ništa više
Čovečijim te telom sve vreme gušiti
pa gledati kako iz mrtvog mesa vaskrsavaš
Ništa više
A posle se obesiti o pupčanu vrpcu
_________________________________________________________________________
MARIJA KRTINIĆ VECKOV rođena je 1986. u Smederevskoj Palanci. Diplomirala je Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radi u dnevnom listu Danas gde piše o kulturi, filmu, pozorištu, književnosti… Novinarske članke, intervjue i reportaže objavljivala je i u drugim štampanim i onlajn medijima u Srbiji. Prozu i poeziju tek u ponekom zborniku ili časopisu. Dobitnica je nagrade Vip Iskorak za novinarsku izuzetnost i popularizaciju umetničke igre u Srbiji. Majka je jedne devojčice.
čovjek-časopis 