AUTOBIOGRAFIJA
Imam 26 godina i ne znam da kuvam
Moj dečko nije oprao sudove
Našla sam dve makarone na podu
Njemu nije bilo po volji što sam mu to zamerila
Jebaću ti mater kad se vratim kući, rekao je
Malo je on živčan i sklon nasilju
Sad mi je rascopana donja usna, a i desni mi krvare
Jebiga, ionako imam parodontopatiju
Donji kec me boli, ali koristim parodontaks pastu evo već neko vreme
i mućkam heksoral i pantenol,
pijem brufen i panadol ekstra
Mama me zove svako veče
Jedi više voća i povrća
Dečko i ja jedemo kupovne lazanje i pastu
Ponekad i supu iz kesice napravimo
Ne znaš kakav je ko dok s njim ne pojedeš kilo soli, kaže mama
Meni moj dečko posle pola grama ‘ladno psuje majku
Noću škrgućem zadnjim zubima
Uskoro će Nova godina
Kupila sam ukrase da okitimo jelku
U ustima mi stalno ukus krvi
***
DIVOTA
Znam da će se tvoja mržnja prema našim stvarima useliti u stan
Ponekad pomislim kako je besmisleno usađivati krivicu u tebe
Onda zaplivam u barici koja razotkriva velika očekivanja
Zarivam ruke u vodu klozetske šolje
Skupljam tvoje stidne dlake po podu kupatila (dragocene sitne nebitnosti)
Plašim te se jer si uvek spreman da uvrediš
Iza ružnih reči skrivaš sebe
Tužna istina je da i ne postojiš
***
EKOLOGIJA
Vučem džak pun stare neoprane odeće do kontejnera
Nema tu šta da traži ekologija
Reka ekološkinja vrludava reka laže
Ništa je više ne može zagaditi
Jer je sterilna, teče kroz cev
Ne može da rađa teče plače isušena jalova
Naučne doktrine i ljudska prava je ne dotiču
Savremena kultura i umetnost preobrazili su je u spomenik
Nije naučila da čita
Ova informacija na sve deluje kao kulturološki šok
Svi pokušavaju da je opismene
Bukvar čitanka slova red po red
Veliko malo štampano pisano
Badava
Na površini njenog negdašnjeg tela:
podmetač rep slepo mače crknuto
Na dnu nekada plodnog korita,
gle, zapalio se televizor
***
BRITKA SEČA
Ne zaslužuješ ti ništa i ne zahvaljuj se ni na čemu
Jutrom pored kontejnera loviš izgubljena nesnalaženja
S večeri na đubrištu čeprkaš po zavistima
Okop koji si zapišala oživeo ti je u mlazu
Malo dalje, uz banderu, otpustila si creva,
pa si legla u travu i dobro isprljala dlake
Svojim mladima poslužila si kao potrošni podupirač
Stariš ogorčena i nezadovoljna ostajući u svom dvorištu
Participiraš u svetu koji uzaludno nestaje
***
NAPUŠTAJUĆI JEDAN PROSTOR ZA ŽIVOT
S vremena na vreme, ja postojim
U kutijama, paketima i koferima
Pomaljam se iz hrpe zgužvanog papira
Odakle dolaziš? – Iz nepoznatog pravca.
______________________________________________________________________
JELENA MARINKOV rođena je 1993. godine u Kikindi. Diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, na studijskom programu Srpska književnost i jezik sa komparatistikom. Master studije završila na istom fakultetu. Trenutno je doktorand na modulu Srpska književnost. Objavljuje naučne radove, književnu kritiku, poeziju i prozu u periodici. Dobitnica nagrade „Đura Đukanovˮ 2015. godine za zbirku priča Ispuštene priče, nagrade „Bal u Elemiruˮ za humorističko-satiričnu priču 2017. godine i prve nagrade na konkursu za najbolji esej o Disu 2020. Njen rukopis poezije je bio u užem izboru za nagrade mladim pesnicima „Mladi Disˮ i „Mak Dizdarˮ 2020. godine.
čovjek-časopis 