PRETIS LONAC
Bio je poseban dan. Miris pasulja širio se kućom i pomalo prelazio u dvorište, a ona ga je otpuhivala nadajući se da će i komšinice osjetiti miris. Djevojčica je mirisala kosu svoje lutke i mršteći se došla do mame: Smrdi joj kosa od tvog ručka. Majčine oči dobile su izraz zle maćehe iz „Snježane i sedam patuljaka“ , djevojčica je znala da dalje nema komentarisanja.
Jutro je počelo sasvim obično, kao i svakog dana, dok mama nije negdje pronašla novi, neotpakovan pretis lonac, koji nikada nije koristila. Iako su je sve njene prijateljice ubjeđivale da joj ne prijeti nikakava opasnost od njega, nikada se nije usudila da ga koristi. Do danas. Danas je bio poseban dan. Izvadila ga je, oprala, proučila uputstvo i odlučila da se suoči. Dok je pištao i upozoravao da je ventil iskočio i da je pod punim pritiskom, evakuisala je djevojčicu na drugi sprat i zaključala u sobi. Vrisak djevojčice koja je željela napolje i pištanje pretis lonca pod punim pritiskom poklopio se, a ona je ruku pod ruku sa leksilijumom koji se topio u želučanim sokovima krenula hrabro prema kuhinji.
Stala je pored njega i drhtavim rukama isključila ringlu. Odmakla se brzo nekoliko metara i čekala da se ventil ponovo uvuče. Vilica joj je drhtala dok je čekala taj trenutak pobjede. Nekako se poklopilo da je uvlačenje ventila i prestanak pištanja lonca utišalo djevojčicu, koja je u sobi čekala ručak vijeka.
Otac i sin stigli su sa stadiona i ona ih je sve okupila za stolom. Cijela porodica gledala je u pretis lonac, koji je na sredini stola stajao kao pehar u rukama olimpijskog pobjednika. Majka je držala govor i povremeno gestikulacijom pokazivala na lonac. Svi su je zbunjeno gledali, a djeca bi povremeno gledala u oca i kao da su očekivali od njega neku naredbu, da li da se smiju, tapšu, govore tako je ili hura. Ali otac je zanijemio i gledao u neku prikazu koja je do juče bila njegova žena, a danas je, preobražena svojom pobjedom, izvodila predstavu.
Sve im je retrospektivno pripovijedala, od dana njenog vjenčanja, kad je na poklon dobila ovaj pretis lonac, pa preko raznoraznih priča o opasnosti njegovog korištenja, hvalisanja svojih prijateljica koje su ga koristile, pa do današnjeg dana, njene hrabrosti i suočavanja sa neprijateljem. Čak je i njen izgled bio drugačiji. Ona je za ovu priliku obukla malu crnu haljinu. Čitala je u časopisu da svaka žena mora imati jednu takvu za posebnu priliku. Posebniju priliku ona nije mogla zamisliti. Stavila je i bisere, a kosu je svezala u punđu. Usta su joj se krivila, a crveni karmin obojio je njene jedinice. Onda je prešla na uopštene stvari i izgovorila sve one rečenice koje je zapamtila čitajući savremenu psihologiju: o vjerovanju u vasionu koja ispunjava sve želje ako zaista, zaista nešto želiš, o moći podsvijesti i o tome da su pobjednici samo oni koji ne odustaju i imaju jasan cilj.
Onda su svi prisustovali otvaranju pretis lonca, koje je ona izvela tačno prema uputstvu koje je cijelo jutro proučavala. Nikom nije dozvolila da joj pomogne. Bojala se samo ako ga neko dotakne da će poslije sve njene zasluge pripisati sebi. Kad je poklopac škljocnuo, malo se zatresla, a djeca su začepila nos i javio im se nagon za povraćanjem. Svi su ustali i zurili u dno pretis lonca, za koje su se zrnca pasulja zalijepila i gledala u njih vapeći za vodom. Miris zagorjelosti širio se po njihovoj kući, a ona ga je skupljala u svoj zagrljaj, plašeći se da bi mogao doći i do komšiluka.
Nisi stavila dovoljno vode, to je to, govorio joj je muž tapšući je po ramenu.
Njena ramena su se savila, haljina je odjednom izgledala nekako velika i izgužvana, a kosa joj se raspustila. Skinula je bisere i napravila sendviče. Dok su oni jeli sendviče, ona je spakovala lonac i spremila ga u crnu vreću. Baciće ga kad komšinice zaspe. Svi vole da se slade kad pobjednik gubi. Ona im to neće dozvoliti. Neće.
_______________________________________________________________________
MILANKA BLAGOJEVIĆ rođena je u Banjaluci 1982. godine. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Banjaluci na Odsjeku za srpski jezik i književnost. Piše kratke priče koje je objavljivala u više zajedničkih zbirki mladih autora, književnim časopisima i internet portalima. Majka Andrije, Arsena i Aljoše. 2018. godine objavila je svoju prvu zbirku priča, „Mandarinske patke“ (Imprimatur), za koju je dobila nagradu Branko Čučak za najbolju debitantsku knjigu.
čovjek-časopis 