JEDNOM JE DRVEĆE POČELO DA NIČE SA MOJIH RAMENA
Rodio sam se u šumi
ili
na mestu gde su ljudi
isekli nekoliko stabala iz kotline
da naprave mesta za solitere
i visoke zgrade
nigde ni jedne kuće
samo zgrade i najgušća šuma
koju možeš da zamisliš
duboko hladna leti
prošarana tankim srebrom
tajnih potoka
razgovorena pticama
i pastelno mirisna
u jesen
Alava glava se pomalja
kao ker koji vidi veću kost
u odrazu prevarne vode
pa sam otišao da živim
u nekim parkovima gde
uredno planirane drvorede nazivaju šumom
pa sam se tome smejao
i gde je lakše osetiti miris
zaduvanih džogera
umesto mokre koprive
i lišća
skitao sam gradovima
i u svakom nešto
izgubio i zaboravio
a onda sam jednom
olistao u snu
mladice su krenule sa oba ramena
napravile mlado i svetlozeleno lišće
razgranao sam
i najzad shvatio
***
POKUŠAJMO PONOVO ALI HIPNOZOM
Ako planiraš da nastaviš sa kruženjem
moraćeš da zadržiš snove
to je teško
i znam da zvuči kao zagonetka
gusto je
dovoljno da se pojede viljuškom
I traži malo strpljenja
koje niko nema
zato pročitajmo još jedanput
ali malo sporije
ako planiraš da nastaviš
sa kruženjem
moraš
pazi,
moraš
da nekako zadržiš snove
doći će vreme koje ni sat neće uspeti
da otkuca
i oblici koji će nestajati brzinom
razmazanih slika koje se nikada ne lepe
za prozore
čudni nagoveštaji živih ljudi
koji iščezavaju kao magle kada samo
malo snažnije ispustiš vazduh i
sitno iseckani ostaci razgovora
ja to tako ne pamtim i ne sećam se da sam tamo bio
ali mi je drago što mi pomažeš da ovo pokupim
pokušajmo još jednom ali hipnozom
sećam se da je bilo zabavno
***
ŠTA SU NACRTALI RADNICI ISPOD PRVOG SLOJA TAPETA NA GIPSANOJ PLOČI
Ustajati u 6 zimi
pre svitanja
bez ikakvog asketskog
mističnog opravdanja
ustajati sam od sebe, bez sata
jer je ležanje na oba ramena
na leđima
postalo neudobno i bolno
vazduh je čitavu jednu noć star
i stomak počinje
da prigušeno reži
stajem pred ogledalo
koje mi odgovara odrazom
koji izgleda još uvek
ne sasvim kao ja
kao čovek koji će ubrzo da
istisne sadržaj tube
pokuša da zalepi neposlušnu kosu
za potiljak
pokušati da svom izgledu da
neki društveno prihvatljivi oblik
jer će me tako ostaviti na miru
ući će u razvučene krpe za tumaranje po
svojoj pećini
i to je u redu
beskrvnim stihovima dajem ispovedni ton
da bih vas prevario
kada oljuštiš ovaj jedan sloj ispod
naći ćeš zid
po kojem nastavljam da švrljam
ispod prvog sloja tapeta smo jednom
prilikom renoviranja
na goloj gipsanoj ploči koja razdvaja dva stana
pronašli nacrtan
jedan ogromni kurac
to je ono što radnici misle o našem stanovanju ovde
time su nam poželeli dobrodošlicu i nahranili nas
to su nam ostavili na zidu sobe
koju smo nazvali dečijom
možda nije trebalo grebati
poslušaj me jer
istrošićeš svoje nokte do mesa
i izaći će samo to što nismo želeli da vidimo
i povrediće nas oboje
iskopaćeš ružne i smrdljive reči koje
nikada ne bih pomislio ni rekao
iskopaćeš moja siktanja, škrgut
i nastavićeš dalje da kopaš
dok na kraju od mene ne ostane samo
sparušena vreća
bez čula dodira
gola kao ono
što su nacrtali radnici na gipsanoj ploči
__________________________________________________________________________
ISIDOR IGIĆ, profesor latinskog jezika, rođen je 1977. Živi i radi u Majdanpeku. Do sada je objavio šest muzičkih albuma samostalno i za nezavisne izdavače iz Hrvatske i Srbije i prvi u potpunosti autorski govorni album na srpskom jeziku, u saradnji sa multimedijalnim umetnikom Džoni Promisom. Pojavljuje se u književnim časopisima sa poezijom i esejima (Libartes, Buktinja). Piše blog (https://belakarneval.blogspot.com/). Muziku sa albuma poslušajte ovde:https://isidorigi.bandcamp.com/
čovjek-časopis 