MRAVI
Mravi iz našeg stana su nestali
primetili smo to tek kada smo se
probudili iz naših pamučnih snova
nestali su iz naše meke kuhinje
nestali su iz lamperije što krcka
nestali su sa bajkovitog poda
okrunjenih kiselih zidova
koje su tako veselo pomerali
kao vešti tesari i dunđeri
mi to nikad nismo uspeli
mravi su nestali iz našeg stana
istina je da im nismo zadali
nikakav udarac ništa što bi ih
poput ledenog talasa odbacilo
tamo otkuda su došli
ili su oni oduvek bili ovde
tek mislim da prstom kroz vazduh
nismo pokret napravili
viđali smo ih kako u veselim kolonama
trčkaraju za našim ostacima
jure kroz svoju viziju neprestanog rada
ili štete što mu često dođe isto
gnječili bismo ih ravnodušno prstom
nismo bili od onih što ni mrava
ne bi nikad zgazili
možda su nas zato i napustili
***
CRVENI PEVAC LETI KA PANJU
Smorila su nas sva ta očekivanja
u danima za koje smo mislili da dolaze
sve to odsustvo boje
krpice rasute po podu
odeća i znanje
koje se kostimiralo
u prašnjavu kost iz vitrine
i naše dosadne roditelje
ne znam da li znaš
kako izgleda Vlaška mahala
i kako je nekad lako
izgubiti se u njoj
***
ANĐEO UNIŠTENJA
Tog letnjeg lepog podneva
vozili smo bicikle
desetak kilometara od grada
terali ih kao što se šibaju konji
pred nekom velikom nevoljom
ona na svom nežno plavom
ja na užarenom crvenom
gotovo paklenom dvotočkašu
putnici u svojim vrelim i brzim
limenkama mahali su nam
zavideći nam našoj slobodi
glinenom vremenu i nasmejanim licima
sve je izgledalo savršeno
jurili smo veoma brzo
iako je put išao malo uz brdo
očekujući da ispred nas iskoči
kakav jelen kapitalac
bežeći od sumanutih lovokradica
na koje su nas znakovi na svakih
3,2 km upozoravali
prolazili smo kraj žita
snopova osušenog kukuruza
radovao sam se unapred klipovima
suncokret nam je okrenuo glavu
ili je to bilo pre nas
jedino se jedan usamljeni gavran
koji se ni u šta nikada nije uklapao
crneo u polju nedaleko od nas
pogledao sam mu u sjajno oko
okrnjeno gradskim otuđenjem
užareni pogledi su nam se sreli
graknuo je sočno i snažno
prema nama
nikog drugog i nije bilo
na prvoj krivini skrenuli smo desno
ćutke strogo želeći to
videli smo naseljeno mesto
vratili smo se gradu
***
STATISTIKA ZLA
Pitao sam se kako to da još
ranije nismo poludeli
kako smo to sebi dozvolili
teturajući se po ivici sečiva
ničemu se nismo priklonili
besni vukovi srču svoju penu
jure za nama crvenih očiju
gladni jeleni oštrih rogova
trče nam u susret
od hladnoće trnu zubi
čekaonice su pune beznađa
ustajalog ljudskog mirisa
u raspodeli kreveta za povređene
za nas nema mesta
nema nas na spisku
zemlja je sve toplija
susedi sve hladniji
statistika je neumoljiva
______________________________________________________________________
SAŠA SKALUŠEVIĆ SKALA (1981, Negotin) od 1998. godine objavljuje u književnoj periodici.
Objavio je knjige pesama Mitovi i senke (Narodna Biblioteka „Dositej Novaković“, Negotin, 2014), Plastična Aleksandrija (Presing, Mladenovac, 2019) i Rekreacija pre pakla (Presing, Mladenovac, 2020). Jedan je od osnivača Krajinskog književnog kluba. Zastupljen u više pesničkih antologija i zbornika.
Od 2019. godine urednik je časopisa za književnost umetnost i kulturu Buktinja.
čovjek-časopis 