KAO DEČAK
Ležim na kauču
izvrnut naglavačke
noge podigao na naslon, visoko
pomeram ih napred-nazad
to sam radio i kao dečak
šetam po plafonu.
Gledam dugo u prozor
osećam se ko prazna pinjata
ispucao po šavovima
od udaranja
ništa slatko i šareno ne izlazi
iz mene.
Kao dečak
nisam mogao da odlepim
Ronaldovu sličicu od papirića
danas ne mogu da odlepim
san od realnosti
Rekao sam jednoj starijoj devojci
volim te, nasmejala se
pravi si dečak, rekla je.
Ljubila me u usta, po vratu, kapcima
držala me čvrsto za ruku
mahala napred-nazad
svojom rukom u mojoj
dok smo hodali
šaputala mi lepe stvari.
Lepo je lagala
pustila mi ruku
kad sam bio iskren.
Bio sam ljut i prazan
nikad više prema devojkama
nisam bio dečak.
Mislio sam da sve ide u paru.
Čarape, četkice, olovke, papiri
zvučnici, ptice, hleb za sendvič
mačke, psi, puževi
muško i žensko.
Muško i ležanje satima na kauču
muško i gledanje u prozor
muško i niko.
Dugo nisam šetao sâm
ne pričam sa nepoznatim ljudima.
Vidim puža izlazi iz trave
drugi je na sred staze
stavljam drugog na prvog
volite se malo, kažem.
Kad padne kiša vidim kišne gliste
ćušnem nogom prvu blizu druge
usamljen je, kažem prvoj.
Noću ležim u krevetu
sećam se svog dede
imao je dubok i nežno-hrapav glas
mirisao na pivo i cigarete.
Trgni malo dok ne gledaju
govorio je
nagnem pivo
on se hrapavo smeje
kao da želi da se nakašlje
usitne mu se plave oči
vide mu se žuti zubi
rupa umesto levog gornjeg očnjaka.
Nema ga više
nema više ljudi uz koje sam odrastao.
Neki mrtvi, ostali umiru na poslu
imam još osam godina do tridesete
još dvadeset ispita do diplomiranja
imam dve bore na čelu
tri velike strije na stomaku
dva ožiljka na glavi
napio se bezbroj puta.
Život nema smisla
prilaze samoubilačke misli.
Nikada nisam plakao zbog života.
Mislim,
kao dečak nisam.
***
NAPAD PANIKE
S hladnim vazduhom
ulaziš u moju sobu
provlačiš se ispod prozorskog okna
koji ne dihtuje dobro.
Ležim u mraku
kažem ne idi bosa, dođi u krevet.
Uvlačiš se pod ćebe
pribijaš mi se s desne strane
butinom dodiruješ moju
stopalom kliziš po cevanici
nosem i usnama
dodiruješ rame, vrat
i zastaješ kod uha.
Ozbiljnim glasom šapućeš
govoriš mi da mnogo pijem
potencijalni sam alkoholičar
niko to ne želi pored sebe.
Kažeš da nisam bio ništa posebno
desilo se s vinom i pijanstvom
govoriš neću te videti više.
Tvrdiš da
nikada neću predavati književnost
živeti od pisanja
prestaću da pišem
jer ću pisati loše
i ponavljaću se.
Biću švorc i propalica
proneveriću sve nade koje su
položene u mene
izneveriću svačije poverenje
biću još jedan sveznajući bradonja iz parka
koji zaboravlja na godine
i priča da novac nije najbitniji.
Biću ludak jer to i jesam.
Ponavljaš kako ću ostati sam
nije bitno što sanjam kako izgovaram
volim te
nije bitno što sanjam
kako mrsim dečji čuperak
neće biti priča za laku noć.
Neće biti ničega kažeš
ništa je jedino
što možeš da mi obećaš.
Spominješ imena mrtvih prijatelja
neću ih videti, kažeš
zaborav će ih progutati, kao i sve ostale.
Bog ne postoji
ne volim nikoga
govorim
nisam uopšte hrabar.
Noću mi dolazi tropska vrelina Afrike
pluća su mešina koja potpaljuje vatru
cepam čaršav i jastučnicu.
Srce mi je domorodački doboš
pri ritualu kada se jedan
noću pojede.
_______________________________________________
STEFAN STANOJEVIĆ rođen je 17. avgusta 1995. godine u Pančevu, gde i danas živi. Studira srpsku književnost i jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavljen na više internet portala, u onlajn i fizičkim izdanjima časopisa, u zborniku Rukopisi 39, 40, 41, 42 i 43. Bivši je dopisnik nedeljnika „Pančevac”, bio je autor kritike na internet portalu „Konkretno – zdrav razum i javna kritika”, novinar časopisa „Draft” – omladinskog informatora pančevačkog Doma omladine i dugogodišnji saradnik portala blacksheep.rs Povremeni dopisnik portala 013info. Prvi je neafirmisani pesnik u Pančevu i okolini koji je održao više od trideset samostalnih večeri poezije i time vratio učestala čitanja poezije u svom gradu prvi put od 2003. godine. Od januara 2018. uređuje jedini pančevački književni serijal „Punchtown poetry” u klubu „Štab Pogon.” Objavio je knjigu poezije „Mladi Atlas” (2016)
čovjek-časopis 