NAJLEPŠA ŽIVOTINJA
Druženje sa ljudima
zahteva porciju vremena,
remećenje ritma lične rutine.
Posvećivanje drugom
računa na odricanje
u trenutku neutažive taštine.
Među onima što dolaze i odlaze,
neimari sopstva retuširaju imidž
o koji će se veličanstveno spotaknuti.
Šta je čovek nego instrument smrti,
koža razvučena preko ksilofona kostiju,
o koju kopitom udara najlepša životinja.
***
POVRATAK
Opasno je videti
kuću svog detinjstva,
ali pomaže spoznavanju
sopstvenog sloma.
Svaka soba
ima zvuk i pokret
velike zmije iz mraka zidova.
Ona može da prizove
pogled sa razbijenih prozora.
Nije dobro da je pogled isti.
Potrebno je otkriti ožiljke,
pokušati oplakati izgubljeno,
i uz topli morfijum
gledati kako kliše gori.
***
TIHA POBUNA
Volim sobe
praktične prostore
u kojima možeš
smestiti svoje telo
udobno
ispuniti predmetima
od značaja i potrebe
neophodnostima što te određuju
vratima i prozorom
zatvarati i otvarati
svetlost i tminu opkoljenog
sveta
iza ova četiri zida
stabilna i čvrsta
poput listova hartije
sa ispisanim pesmama
u kojima tinja tvoje Ja
tiho poput pobune.
***
JANUAR. AMNION
(Pesma za moj 33. rođendan)
Pre i posle mene je ožiljak,
carski rez na trbuhu januara.
Budi me dvadeset sedam puta
između šest i osam izjutra,
potapa telo u monohromat dana,
okiva nedeljivim ostatkom
prestupnog kalendara.
Na beleg u obliku lista platana,
na toploj koži stražnjeg dela leve butine,
osamnaest godina kasnije
spustiću pismo,
kao oblog, kao vodeni žig,
kao tetovažu sidra što se eksponira,
bespomoćno zaljubljen u metaforu.
Ako je vreme stilska figura vode,
reči su roditelji oblika stvari
iz doba čistog značenja.
Slova prave kolonu
na putu između očiju i srca.
Pod jezikom spava detinjstvo pesme,
u gluvoj sobi obloženoj ogledalima.
Smrt pleše na razlomku noći.
Čeka da se raspline u zvuku
dodira metalnog vrha čiode
i mermernog pločnika bulevara.
Jutro stiže držeći zubima sunce.
Probudio sam se sa zvezdama na tabanima.
Mislim da se tako objašnjava mrtvački stupor.
________________________________________________________________________
BRANISLAV ŽIVANOVIĆ (1984, Novi Sad), objavio je sledeće knjige poezije: Pogledalo (2010), Crno svetlo (2012), Sidro (2017), Pesma galiota (2019). Jedan je od urednika portala za književnost, filozofiju i društvenu teoriju Rizom i član uredništva časopisa Dometi. Živi i radi u Novom Sadu.
čovjek-časopis 