POEZIJA TIJANE SLADOJE

DEKORPORACIJA

molim vas, žena mi je trudna, imamo već dvoje dece…
zaista nam je žao, ali njegove potrebe su na prvom mestu.
molim vas, imam kredit, banka mi visi za vratom…
zaista nam je žao, ali njegove potrebe su na prvom mestu.
dete mi je bolesno, molim vas, nisam očekivao…
žao nam je, ali njegove potrebe su na prvom mestu.

obrni kolo ispočetka.

potrebe biznisa su na prvom mestu.
potrebe biznisa su najvažnije i
možete svi da pocrkate što se njega tiče
ako je to za njegovo dobro.

ponavljajte ovo kao pesmicu
dok jedete kancelarijsko voće.
pazite da se ne zagrcnete,
tu je negde i otrovna jabuka.
veseli petak je najtužniji dan,
ali bar se uz pivo lakše smeješ
šefovim šalama.
dali su ti propusnicu za teretanu,
da se izduvaš, da ne bi nekom
razbio nos.

mi smo topovsko meso koje
samo sebe melje udarajući
glavom od okna svojih staklenih
kaveza.

***

BEZ ŠMINKE

mama kaže da je dobro to što pišem.
a njeno mišljenje je ipak merodavno jer i ona piše.
dobro.
(u njegovu odbranu, otac nije oduševljen, ali stoički podnosi
čitavu tu rabotu).
nikad nisam htela da budem pesnik.
(ako ikad za sebe kažem da sam pesnik,
molim te, šutni me u glavu)
pisala sam jer moram
i nije me bilo briga
da li neko to čita
i šta o tome misli.
sad me odjednom muči
ko je ta radmila i čime
se bave njeni roditelji.
ko je ta maša i otkud njoj
to sve.
podmetnuto mi je.
u amanet mi poturili – pticu.
da je progutam kao u priči
samante šveblin, ne mogu,
odavno ne jedem meso.
zato je stalno iznova povraćam,
bolje i to nego da mi iskljuje
grkljan.

mama kaže da su mi dobre pesme.
mama kaže i da sam lepa.
ako ništa, bar smem da izađem bez šminke.

***

AO BETE

radnik u trafici je vaš duhovni vodič.
devojka koja vam peva na svadbi je na pragu prosvetljenja.
ima više boga u očima
cigančeta koje pevajući
kopa po kontejneru
nego u svim hramovima ovog sveta.
i nema više onog:
“njihove oči su gledale boga”,
već – bog vas gleda kroz njihove oči.
miluje po kosi listom što opada.
ti si taj koji skreće pogled.
okreće glavu.
peče, boli.
stid, krivica.
oni uvek dolaze samo od nas,
jer laserski snopovi ispod
božanskih veđa
uvek nose ljubav, i samo ljubav.
i svakom vazda iste reči:
“hodi, dete.”

______________________________________________________________

TIJANA SLADOJE (Sarajevo, 1989) završila je master studije iz engleske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Poliglota u pokušaju, bavi se prevođenjem, pisanjem, putovanjima i hotelijerstvom. Objavljivala je prevode i poeziju u domaćoj periodici. Obožava životinje i u slobodno vreme šeta azilske pse. Živi u Beogradu, Novom Sadu i Sarajevu.