POEZIJA DUNJE MILUTINOVIĆ

DAN PRED 33. ROĐENDAN

Kroz zatvorena stakla,
pogledam ka nebu, sa kauča.
Proveravam da li je dan
vredan pamćenja.

Beli, gušavi oblaci
prazno zure nazad
,,Šta bi ti od nas?’’
Ako se pitate kakvi su to oblaci, gušavi
To su puna grla oblaka. Pokrili su sve, sive se ponegde.
Dan je mutan
i glava je teška
iz strepnje da možda propuštam
poslednju važnu lekciju
pred ponovno rođenje.

Godina Vaz-zdrsa.
,,Zdrs’’ i ,,ampak’’ su jedine reči
koje znam na slovenačkom.
,,Zdrs’’ je pad, a ,,ampak’’
sam zaboravila šta znači.

Godina ustanka, sa kauča bar.
Ništa se ne dešava,
nema remećenja.
Samo suvi život
mada ne bez oblaka.
Još osam minuta pa osmočasovna smena.
To je jedino što sam spremila danas.

***

RAZGLEDNICA

Podrignem na tunjevinu
i pola od pola Bauntija
Na trenutak mi se vraća
sve: ulje i lepljiva čokolada – čak ni ne peče.
Jedan visoki talas me zapljuskuje iznad grkljana.
Riba i kokos.
Na moru sam.

***

PVO

Kad sam bila mala
uglavnom sam spavala dobro,
ali ponekad bih se preznojavala,
prestrašena
zbog svih zamislivih čudovišta.

Krijući isprekidani dah,
suve kapke bih zatvarala jako,
da se slučajno ne prevarim i vidim
utvare koje su me okružile
i samo čekaju da provirim.

Ja znam da ste tu,
Ipak, dok vas ne ugledam
tvrdiću da vas nema,
kako mi kažu i svi ostali
– možda ne Klajv Barker i Stiven King,

Žmuri i ostani prisebna.
Zadrži pravo na to,
ni u strašnim filmovima
ne veruju glasnicima.
A život svakoga časa može postati horor.

Ako ih slučajno i spaziš
kada kapci na sekund popuste
i otvore se – kakve prodaje!
nastavi da se prevrćeš u noći
i poričeš topli dah,
jezu njihovog prisustva.
Ne veruj ni rođenim očima,
ubedi se da sanjaš.

U sred leta pokrivena preko glave,
dok sasvim ne nestane vazduha.
Tada otkrivam telo,
ali obavijem celo ćebe oko vrata.
Pale se arterije, gori kiseonik
i meso oko čvrsto zarivenih noktiju,
sve i da zaspim, ne smem da pustim,
Ne večeras!

ProtivVampirskaOdbrana
tako sam to zvala.
Samo bih tako ponovo zaspala.
Tek negde oko četiri,
kada treba da svane
i nakon što bih čula
bar dva petla
-Što je sigurno, sigurno je-

_____________________________________________________________________

DUNJA MILUTINOVIĆ rođena je 1987. u Beogradu, gde i živi. Večiti apsolvent nemačkog jezika i književnosti. Na svoje zaprepašćenje radi po korporacijama. Do sada uglavnom u ulozi mecene (hvala korporacijama), izlazi prvi put sa nečim svojim.