SENKA MALOG ČOVEKA
Poslepodne, žega.
Jedan za drugim
dva čoveka hodaju,
možda razmišljaju.
Ne znam gde idu
i da li se poznaju,
ni da li tek slučajno
onaj drugi čovek
hodajući
ponekad nagazi
dugu senku
malog čoveka pred sobom
***
POSLE NESREĆE
Posle nesreće
jednom je detetu
izrasla nova ruka:
nikada mu
niko nije rekao
da nije moguće.
***
ZAMRŠENO DRVO
Na kraju velike šume
jedno drvo je palo
i nije se dogodilo ništa.
Nije podelilo šumu na dva dela,
ni preseklo put ljudima i životinjama,
a šumske ptice jednako su nastavile
sletati na susedne krošnje.
Kada bi znala ta šuma
koliko je mojih reči uzalud palo,
primila bi me
u svoju zamršenost,
kao još jedno jednako drvo.
***
PRIZOR NA HORIZONTU
Na zemlju pada neka čudna svetlost.
Tako me neposredno gledaju
stvari koje nestaju.
Na vestima javljaju: umire Mrtvo more,
a ja trunim vodu iz koje bih da pijem
i osećam kako svakoj vodi u nama
preti pustinja.
Dok sa police Paustovski šapuće
„Živite onako kako ste počeli“,
u daljini,
na trenutak samo,
ukazuješ se na horizontu
kao prizor
koji bi mogao biti
i blizu
i daleko.
_______________________________________________________________________
AJTANA DREKOVIĆ rođena je 1991. godine u Tutinu, a živi i radi u Nemačkoj. Osnovne i master studije srpske književnosti i jezika završila je na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru. Fosil sumnje, njena prva zbirka pesama, objavljena je 2015. kao pobednička na konkursu festivala Dani poezije u Zaječaru 2014. godine, a za istu zbirku nagrađena je čak dvama nagradama: Matićevim šalom za 2016. godinu i nagradom Aladin Luka, koja se dodeljuje pesnicima mlađim od 27 godina. Na konkursu Biblioteke Milutin Bojić, Ajtana Dreković je postala laureat nagrade koja nosi ime velikog pesnika i 2018. je objavila i drugu zbirku pesama pod nazivom Angara. Za kratke priče i prozne zapise dobila je nekoliko nagrada. Uređuje blog Libela.
čovjek-časopis 