NIOTKUDA VRATA
Sanjao sam da sam
u lubenici.
Nutrina me je posrkala.
Za onog ko je tamo bio
ovo je kao utroba kita.
U taj život sam spao
i ja – i ja – i ja
(mnogo đaka, zaista).
U lubenici nova lubenica.
I jedino traganje jeste traganje
za korom – u korenu je kore
izlaz.
A znam da izvan kore
s đavolom se tikve sade.
Crno je, crveno i crno
i strašno je, lepo i udobno.
Srce je, kažu, najslađe.
***
BIĆA IZ LUBENICE
1.
Bića iz lubenice
žive u tišini
ne veruju u boga.
Njihova sferna špilja,
ceo je svet,
bosi uroboros.
(Od velikog klijanja
do velikog klijanja
celi svetovi nasleđuju
cele svetove.)
Bašta je baština semenja
bašta svetovlja.
2.
Bića iz lubenice
živela su u tišini
dok ih nije prepala buka.
Nisu mogli da znaju da je avgust
da ih znojave ruke
utovaruju u kamion.
I poverovaše.
________________________________________________________________________
UROŠ ĐURKOVIĆ rođen je u Beogradu 1995. Završio osnovne (2018) i master studije (2019) srpske književnosti u Beogradu, a trenutno je na doktorskim studijama na istom fakultetu. Bavi se ekokritikom i tokovima moderniteta u srpskoj književnosti. Objavljivao poeziju u više navrata u pančevačkim Rukopisima (br. 34, 37, 39, 41), kritiku u Književnom magazinu, metodičke materije za osnovnu školu i pisao za katalog izložbe vajara Đorđa Aralice. Jedno polugodište proveo kao nastavnik u osnovnoj školi i ne veruje da će joj se uskoro vratiti. Dobitnik je druge nagrade za esej o Disu na 56. Disovom proleću. Uređivao studentski književni list Vesna. Učestvovao na konferenciji o makedonsko-srpskim književnim vezama 2017. u SANU-u, a 2018. o vezi književnosti i astronomije na Slavističkom institutu u Kelnu. Poeziju mu je na slovenački prevela Natalija Milovanović (časopis Poetikon br. 79-80). Posvećeni korisnik Goodreadsa, ljubitelj čajeva i fan Bjork.
čovjek-časopis 