KAKO DA OPIŠEŠ TUGU A DA NE UPOTREBIŠ TU REČ
Neko je pokucao na vrata, pritisnuo zvono,
kada si ih otvorio
nisi zatekao nikoga, ko je to bio, poštar,
nema pisma, računa, književnog časopisa
koji ti redovno stiže, možda mlekadžija,
nema mleka u flašama još iz devedesetih,
kada ga je čika Mile donosio na bicikli čak iz Huma,
kakvo je to gusto mleko bilo, dva prsta kajmaka,
ko je to bio, nestrpljivi prosjak,
ili komšijin prijatelj koji je umesto svetla
pritisnuo zvono, pusto stepenište, zatvoriš vrata,
oni koji te vole nisu prisutni,
oni koji su te voleli nisu prisutni,
oni koji će te voleti nisu prisutni
izgubio si omiljenu olovku, onu što najlepše
tragove ostavlja u malom notesu u kojem si zapisao
adresu pesnikinje iz Severne Irske,
broj telefona turističkog vodiča u Asprovalti,
i spisak stvari koje si nabavio za proslavu godišnjice,
jednom si probao da zapišeš i pesmu,
nije ti uspelo, svejedno, oduševljen si bio žvrljom,
jer omiljena olovka je ostavljala sigurnu putanju za sobom,
onu koja priliči sudbini, priliči odlučnosti
da se istroši do kraja, i šta ćeš sada bez nje,
odustao si od traženja, nisi otkrio tajnu putovanja,
ne mora sve da bude zapisano
kad već nisu prisutni oni koji te vole,
kad već nisu prisutni oni koji su te voleli,
kad već nisu prisutni oni koji će te voleti
***
PAKAO TO SU DRUGI
Pakao to su drugi, napisao je premudri,
nisam mu verovao, zašto mu nisam verovao,
nisam bio toliko mlad, već tada sam osetio mržnju
na svojoj koži, i zavist, i gorčinu izdajstva,
napuštenost, i glad, i ljubomoru, lukavstvo,
škrtost, i laž, da, bio sam mlad, i sve sam
shvatao olako, važno mi je bilo
to što sam imao narandžasti stereo gramofon,
što sam do iznemoglosti slušao Physical Graffiti,
ploču iz Engleske koju mi je poštar doneo na ruke,
(plaćanje pouzećem u dinarima)
što sam velike postere iz Džuboksa slobodno
kačio na zidove svoje sobe, niko mi nije branio
dugu kosu i zvonarice, niko mi nije zanovetao
što se smucam Deliblatskom peščarom,
i Dumačom, o blagosloveni mirisi čistog peska,
i snolikih borova na valovima čistog peska,
između progala, kleke i bagremovog gustiša,
na Rujevim urvinama, gde zastane srndać,
pretrči divlja mačka, grokće divlja svinja,
a visoko u valovima plavog peska lebdi orao,
onaj koji vidi svaki pokret, tekunicu, miša,
sve sam shvatao olako, i tajnu putovanja čaplje
tik uz vodu močvarne Đurice, između ševara
i potopljenih čamaca sve do ušća Kanala u Dunav,
na čijim obalama smo nalazili grnčariju iz neolita,
sve sam shvatao olako, i to što je silno vreme
prošlo nezapaženo, hej, od neolita,
igrao sam fudbal dok god u danu ima i tračka
svetla, mnoge sam dane proveo u čistom bunilu,
čitao Hesea i Froma, obilazio grobove
na Katoličkom groblju, čitao imena umrlih olako,
udvarao se olako, i stideo olako stihova izgovorenih
na mesečini
Pakao to su drugi, glava ti je u rukama,
posle mnogo vremena, za zvezde samo olinjali trenutak,
ništa nisam naučio,
o premudri, ispred ogledala nema nikoga
___________________________________________________________________________
ZORAN PEŠIĆ SIGMA bio je urednik časopisa za književnost, umetnost i kulturu Gradina.
Autor je više knjiga poezije i proze. Rođen je 1960. u Beloj Crkvi, a studirao je fiziku u Nišu. Bio je urednik, glavni i odgovorni urednik i v.d. direktora niškog Studentskog kulturnog centra (1985-1990). Od 1990. do 1999. radio je u Domu kulture Niš kao urednik filmskog programa, urednik Niškog analitičara, letopisa kulture grada Niša, te kao glavni urednik programa.
Pesme su mu prevođene na bugarski, makedonski, poljski, italijanski, rumunski i grčki.
Između ostalog, dobitnik je književne nagrade “Biljana Jovanović” za 2018. godinu, koju mu je Srpsko književno društvo dodelilo za knjigu “Biće sve u redu”.
Preminuo je 17. septembra 2019. u Nišu u 59. godini.
čovjek-časopis 