Т А У М А Т Р О П
*
Ježurka vesel, uvek drven, poskakuje, svrbuje vrbe – odgojiteljice postaju drvne erektične eklektične šume. Pijana polutka klizi niz grudi u noge jave, dok pakujemo mesa u spremište naše. Šume se jave, isparavaju komunizme hladne. Ako jastreb sprovodi teror u šumi u vreme ručka, na ručak ga zovi! Ponudi orale razbojniku jastrebu, trebalo bi da je srčom krcat. Da rekom, valom, grozdom nagrađuje različke grla.
I tako: po prvi put u logu dočekujemo – dolaze uzvratne posete. Svetli gost ima garež mrtvih mrava. Kada gost prođe kroz talase, kosine, hororične livade, weltschmerz boli hiljade i pridev je. Žena mi spremila zmije anakonde. Oh, izvrsno, draga, izvrsnosti bala, u slast u slast. (Mada, nju frustrira kućni/šumski rad, samerava ljudske dane učinak pranja granja, ali) Ko će moje dete da spere, dete što urođeno miriše na vulkanizerove sperme?
(HOR)
Ш.
*
Tu-ki-mi, tu-ki ti. T u k i m i – t u k i t i. Volim da s(m)rducne ti. Kad te blagu smustim do pola u baru, zaove podstrekuju femicide. Ustajte femicidne, dajte ruke žene ubijane, strašću umivene. Svekrve su vas vedre kredom opcrtale da preuzmu vaša mleka, da šumi. Rekao sam tvojoj mami: Gospođo, vaša kći je kurva. Zar Zara? Rekao sam svojoj mami: Mamaaa, žena mi kurva. Sine, lukase, ubij je.
I nije na tome stala; imala je pobožne argumente: Hoću nešto konzervativno, izuzetno takvo, kao prestol. Kao umak. Ograničeno kao presvlaka leptira. Budno oko i kao rešetka. Hoću članarine. Sina, zdele.
HOR
Ćase! Hoćemo ćase!
Ćase, ćase, ćase, ćase!
ANTIHOR
Izraz ĆASA
sastoji se iz 4 karaktera
što je za 4,8 manje od prosečne srpske reči.
Sadrži 2 (50%) samoglasnika, što je
za 7,2 procenata više od proseka.
Ć a s e.
Na rubu (analitičke) propasti.
Nešto što legitimiše. Hoću, fascikle, stečajne obrve, prosto da sam jarbol, mačkica u lišću. Hoću da sam reč parastos. Hoću da sam urvina parastosa. Urbanistički pitom i da se pritom stežem oko vrata čitavom školstvu nepoćudnom, hoću sve što tumači neće.
Nadnica domara ti je podnevni pomor konja.
Zato će te obesiti sindikat domara.
Bar će u pečurke hor albanaca pogledom da te zaključava.
A ti samo kažeš:
Da hoću i ja bih – u erdogane. Da hoću i ja bih aj-fone.
HOR: Da hoćemo i mi bismo u AJfone.
________________________________________________________________________
BOJAN MARKOVIĆ (1985) objavio je knjigu poezije Riba koja je progutala svet (Nagrada Mladi Dis, 2013). Koautorski je priredio knjigu o lektiri i čitanju Piknik za Irmu – imaginarna lektira (2017). Urednik je pesničke edicije „Svoja struja“ u izdavaštvu Doma kulture Studentski grad.
čovjek-časopis 