TRZALICE
Sedeli smo u zamračenoj sobi.
Pili smo.
Ja iz čaše u kojoj sam doneo šećer, jer on nije imao šećera.
On iz šolje.
Bio je neispavan.
Pusti ventilator na tri.
Kasnije smo pojeli kajganu. Kasnije smo popušili dosta cigareta.
Čitao mi je o nekoj bebi koju su otimali, nešto kao život. Otimačina života po Karveru. Poezija je beg od banalnosti.
Rekao je da mu je njen miris zakačen u nozdrvi, štipaljkom.
Od neke njegove cice.
Ja kažem ne znam.
Jesi pio ili šmrkao nešto?
Rekao sam da više ne znam da pričam sa ljudima.
Rekao je da on više ne zna ko je čovek.
Pitao sam gde ti je mačka?
Doći će kao Isus sa cvikerima.
Ali ti si Isus.
Ne ja sam mačka.
Kasnije je rekao da je fudbal igran samo u pedesetima.
Bili smo trzalice nekoliko časova oduzeti zbog ženskih očiju.
A nekada smo pisali tužnu poeziju.
***
PSIHO PICA MAJSTOR
Javljam se, tražim Radenka. Radenko pita imam li iskustva. Ja nemam ništa ali sam voljan da steknem svega sedamdeset.
Dobar dan.
Imam krive prste.
Gledanje u zid otkriva neke kuće u daljini.
Južnu Siciliju, Radenko brate. Imam pasoš, krive prste i želju da nešto steknem.
Da se pokrenem, iako u dubini utrobe osećam glad.
Troškovi se povećavaju.
Za sve je kriv Wall street.
Ti musavi pederi secikese i sav lanac picerija što peče za njih.
Radenko, brate.
Znam lepo da sečem picu pica sekačem.
Nemam želju da ubijem zaista.
Mrzim to tu tu iz slušalice.
***
VRUĆE
Ispostavilo se da je sve istopljeno.
Više nemam zimu i patike u kojima sam se klizao po snegu. Više nemam taj osmeh usađen poput duboreza u pamćenju.
Sve se topi, kako ću kući?
Gde mi je kuća?
Ispostavilo se da se sve istopilo. Treba mi kiša, Šubert i ništa.
Osećam se tako golo dok u šortsu posmatram kap znoja kako se sanka niz moju nogu.
***
RAČUN
Prikaz grafikona govori kako se u mene uselila balboa.
Vrsta swinga.
Na zabavama sam se šunjao i lokao.
Gledao dinosauruse kako igraju.
U bistrim naletima njihovih suza, uočio sam svačiji bankovni račun.
Zajmim.
Kažem nemam fiskala. Oćeš račun?
Aj istresi džepove kaže prijatelj dobročinitelj.
Ovaj suvenir. Hoću ovo.
Dok sam znojavom šakom, u tami disko jakne, odmeravao težinu datog suvenira, jedan lik se prodrao:
ON TI NIKADA NIŠTA NEĆE VRATITI.
IMAO JE JEDNU LJUBAV PA JOJ SE NIJE VRATIO A TEK TAJ KEŠ! EH!
Mislio sam kako je to baš dugačka izjava za nekog ko viče.
Sigurno je vežbao kući.
Sigurno imam nešto love kući.
Da odemo na tekilu i čokoladu.
Neka žena i ja.
Uzmite račun.
Hvala.
Iscepao sam parče toplog hleba i krenuo kući.
***
REPLIKE KOJE TI NISAM REKAO
Ja nisam.
Diplomirao na državnom fakultetu.
Nije mi to teško palo. Teško mi je kada potone brod sa dvesta migranata kada noć dočekam sam.
Sve je to prihvatljivo.
Čovek je najveći izum kosmosa deseto čudo pored veštačke inteligencije selfi štapa i silikona od tri litre.
Samo jedno mi teško pada.
Ja nisam Marko Tomaš.
Ja nisam Marko Tomaš.
Ja sam ovlaš jednog čoveka što je sa tobom trčao do Jugoslovenske kinoteke po kiši.
Ja nisam Marko.
Nisam ni Tomaš.
Ne upoređujem, ali mora tako.
Tako diktira okolina.
To da moraš činiti takvu glupost.
Ko tvrdi suprotno nije u dobrim odnosima sa mnom!
Ja nisam Tomaš da imam horde žena. Prismotre.
Tužan pogled Jugoslavena.
Rođen sam takav i takav pre dvadeset dve godine. Mora da je zbog toga.
Ljubomoru mešam sa pogledima ka budućnosti na teraci.
Znam šta znači odvjetnik i zrcalo.
Isto kao gore pomenuti objekat usporedbe Tomaš.
Sve je to tako bizarno.
Imaću bistu ili spomenik ako neko totalno poludi ili dodeli nagradu za nerad i nedovoljno ljubavi
Taj čovjek nije ja.
To je celokupna slatka tragedija ali znaš šta?
Neću ti reći, jebi se i jebo te tvoj fakultet.
Ti si lijepa. Lijepi su i filmovi.
Ja nisam režiser.
Kao što ja nisam gore pomenuti objekat usporedbe
Marko Tomaš.
*Ime Marka Tomaša je slučajno upotrebljeno
___________________________________________________________________
DEJAN KANAZIR rođen je 1997. godine u Beogradu. Piše od svoje četrnaeste. Čitao je na mnogim večerima poezije u Beogradu (Poezin Party, ARGH večeri poezije, Pet minuta pažnje, Poezija u šumi, TROP autsajder, Na sav glas). Pesme su mu objavljene u pančevačkim „Rukopisima 40“, kao i na brojnim internet portalima. Autor je zbirke „Ništa se ne dešava utorkom uveče“, PPM Enklava, Beograd, 2019.
čovjek-časopis 