TOLIKO TOGA
Danas bih odgledao sve filmove
popeo se na svaki vidikovac
putovao daleko da se teško vratim
učio bih
o vegetaciji havajskih ostrva
evoluciji slobode
tajnoj ideologiji mrava.
Danas bih toliko toga
da bih najradije
prespavao ceo dan
***
MORE
Pružilo se more
ispred zidina Kalemegdana.
Tvrđava blista kao od krede.
Među ciglama ušuškan težаk miris joda.
I niko se nije pitao
gde je to nestao Novi Beograd
ni veći deo Evrope.
Ljudi su na obali sedeli
pušili
i lovili velike plave ribe
koje su upecane govorile:
Prijatan vam ručak
i ostatak života.
***
KOSMOS
Kosmos je prazna tepsija
gladnom gladovanje
sve i da nismo sami
jedan treptaj sunca
i nema nas više
ni onih koji nas pamte
a muzika dopire izdaleka
čak iz utrobe
samo želim da je pratim
kad zatvorim oči
kosmos je tu
matematički skladan
i traje dok traje
do poslednjeg tona.
Ja sam mu na tome
zahvalan.
_______________________________________________________________________
ZLATKO STEVANOVIĆ rođen 1989. godine u Požegi. Osnovne i master studije završio je na Filološkom fakultetu u Beogradu na katedri za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima. Jedan je od osnivača književnog društva „Orfisti” sa kojima je organizovao skupove analitičkog čitanja autorske književnosti. Poeziju je objavljivao u književnim časopisima i zbornicima (Eckerman, Astonaut.ba, Stagiornale, Disovo proleće, Trag, Vesna, Afirmator, Pesme iz magle). Uživa u muzici i svira bas gitaru.
čovjek-časopis 