MENG
Stari učitelj sedeo je podvijenih nogu na panju stoletnog bora i gledao ka reci. Njegov učenik je u bistru, brzu vodu spuštao korpe koje su ispleli prethodnog dana. Pre večere će ih izvući, pune pastrmki. Iza namrštenog čela, veličanstvenog poput obronaka Tatejame, odvijao se razgovor koji će sa učenikom voditi te noći, uz vatru.
„Zašto ne bismo napravili veće korpe, učitelju?“ pitaće ga učenik, dok se opojni miris pečene pastrmke bude dizao sa ognjišta.
Stari učitelj će ćutati, i pustiti odbleske žara da se ogledaju u njegovim očima, bistrim kao vode jezera Mikuri.
„Učitelju? Veće korpe?“ pitaće ponovo učenik, ubeđen da ga učitelj nije čuo, ali učitelj će odgovoriti.
„Kaži mi ti, učeniče“, reći će učitelj. „Zašto ne bismo napravili veće korpe?“
Učenik će razmisliti, pa će dati odgovor: „Reka je na ovom mestu uska, i lako bismo mogli da je pregradimo korpama, i tako da zarobimo sve ribe. Ali onda ne bi ostalo ništa za one koji ribare nizvodno od nas.“
„Uviđavan si i to je dobro“, potvrdiće učitelj, čupkajući bradu poput mudrog zmaja. „Ali jednu stvar gubiš iz vida: reka se može očistiti od ribe samo jednom. Priroda se mora redovno zanavljati.“
I zvezde će zasijati u učenikovim očima.
Te večeri, dok je učenik nanosio poslednji premaz sosa na pastrmke koje su se pušile nad ognjištem, učitelj je primetio da u dubinama učenikovog mladog uma klija pitanje. Strpljivo je sačekao da sazri.
„Učitelju…“, započeo je učenik, ali bio je previše stidljiv da pita.
Učitelj je ćutao, strpljiv poput okeana koji zna da će ga svaka reka kad-tad pronaći.
Učenik je iz džepa izvadio ciglu od stakla i metala. „Učitelju, zašto uvek idemo negde gde nema signala?“
_________________________________________________________________________
MILOŠ PETRIK je pravnik iz Beograda koji je napustio glamurozan posao u advokaturi zarad glamuroznog posla u medijima, a glamurozni posao u medijima zarad glamuroznog posla u industriji softvera.
Objavljivao je u više domaćih i stranih časopisa i antologija, sarađivao je sa Radiom Beograd 202, učestvovao više puta kao scenarista na izložbi Međunarodnog salona stripa u Beogradu, a objavio je i dve zbirke priča: “Mlad si da se proslaviš” i “Siva hronika”.
U poslednje vreme bavi se i književnim prevodom.
Voli hranu, pivo, kravate i igre svih vrsta.
Udat je, i živi u Beogradu sa suprugom i sinom.
čovjek-časopis 