PRVI SNEG NA KONCERTU VIRVELA
na Virvelu je padao sneg
prvi put ove godine se ni za koga
nije lepio
zgrožen našminkanim srcima
nije proveo ni minut na tlu
plakala si
dok su pevali o roditeljskoj ljubavi
tražiš pomoć od prijatelja
drugačijeg od mene
uči te o suncu
koje peče u okovima
uči te o bliskosti
dok sebično postaje deo tvoje kože
i beži daleko od sebe
pre nego što si obukla haljinu
poljubila sam ti ledja
biti nežan ne znači biti slab
sneg je padao još jednom
ovog puta se dugo topio
u našim ustima
zbog čega bih nekome bila ceo svet
to je prljavo mesto
tuguje se glasno
voli se tiho
rančevi su uvek puni hrane i alkohola
u slučaju da ljubav postane previše
previše stvarna
verujem u nežnost noćnih buseva
u grubost odbranjenu dobrim namerama
spavamo na neudobnim sedištima
znamo da uskoro stižemo kući
***
NOVEMBARSKO LETO
pišem loše sastave
na temu godišnjih doba
bes prema hladnoći je zabranjen
grubi ljudi koriste šalove
u pokušaju da smekšaju
vetar ih osudjuje
i čupa za kosu
žuto doba je utešno
zbog osetljive kože
i tmurnih dana
kojima odvajam pertle
da se sapletu
i povrede
preko mnogo lepših noći
brisači na autu me zabavljaju
razum se tako lako zamagli
i zaljubljenost napravi sudar
sa dosadnom realnošću
dok me gledaš
ispod moje košulje
izgori sunce
i drvo trešnje
na koje se penješ
preko grančica straha
sitniš u džepu odredjuje
kvalitet vina koje pijemo u parku
a hladno jutro uspavljujemo
ponovnim vraćanjem u detinjstvo
ispod šatora od jorgana
usput kažem
nisi nešto već vidjeno
i rukama štitim
crvene obraze
čekam znak da je opasnost prošla
a ona tek dolazi
iz tvoje sobe
u gradu koji prestaje da diše
kad tvoja ledja postanu
deo njegovih
tako ne dišem ni ja
znam ona tek dolazi
________________________________________________________________________
KRISTINA MILOSAVLJEVIĆ rođena je 1997. godine u Smederevu. Objavila je zbirku pesama “Piši kad stigneš”, Enklava, Beograd, 2019.
čovjek-časopis 