TVOJA OKUĆNICA
I ova kuća ima četiri zida: leto, jesen, proleće i zimu.
Grede su pažljivo isečene duži vremena,
ja prozor okrenut povrtnjacima. Crepovi se
spajaju tek sopstvenom težinom,
živi su sve sličniji mrtvima, prostor
tihom vertikalom naleže po temeljima.
Neko je preko kupusa za kućom prebacio laste,
od njihovog léta ispleo fine mreže protiv insekata,
s leđa nalik na noć, spreda bele kao runo
industrijskih dimnjaka. I samo su se
svici probili ispod, progrizavši grede,
ostavivši rupe u sezonama, od runa industrije
pletući svoje čaure, praveći se mrtvi.
Zato se moja patnja preko dana ogleda
u tim istačkanim listovima, a uveče
u zlom svetlucanju svitaca.
***
KRŠTENJE
Srasla je s biljem i ova godina,
drugačija od sebe, sasvim nalik drugima,
prekrivena senkom topola i crkvom
malom poput plastičnog korita,
u njenom su dvorištu ljudi, prolaze
stazom punom korova i cveća, dok
oblaci paradiraju divlje iznad izvinutih
vratova, a osmesi se prelivaju od
maja, nesvesni i stvarni, s borama uvelih
lala i narcisa na tvome licu, dok ti
prve sede padaju u oči, kao koprive
pružene preko grobova, tu je sve ono
što ne umem da izgovorim, u vodi što se
sliva sa krovova dok spuštaš kale u pivsku
flašu, u psima što se skrivaju pod nama,
sačekaćemo zajedno da prođu kiša, strogi
sveci i duga godina, život, prožimajuće
jasan, kao hladnoća zasečena
prolećnim munjama.
***
AUGZBURG
Prvo u oku zazvone krošnje,
zasijaju kandelabri njihovih
cvetova, potom se u trave
utisne miris otežao od još jedne
kratke kiše, to je sve što imamo
od ovog putovanja, krupne kapi
i brzinu prizora, opet se sklanjaš
pod divlji kesten, nepomična
poput malog boga, pre nego nastaviš
niz uredne travnjake i stabla,
stazom prošaranom pačijim
izmetom. Jer, sve je to za nas, ruševine,
romanske i rimske, boje, simetrija,
polen, grad posađen u sklad
primeren sastavu osnovaca. U
čaše su turistima, do vrha, sipani
svrha i trajnost, crvenimo se u
licu, zaraženi mirisom krupnih
kestenova, nigde ne postoji
mir, žurimo dalje, zastaješ,
blesne još jedna fotografija,
kažiprst pretrčava ekran, dišeš,
ne videći da je svako juče odavno
postalo već jedno drugo mesto.
_____________________________________________________________________
BOJAN VASIĆ (1985, Banatsko Novo Selo). Objavio knjige: Srča (2009), Tomato (2011), Iktus (2012), 13 (2013), Detroit (2014), Volfram (2017) i Toplo bilje (2019.)
čovjek-časopis 